Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Ljubiša Velišić, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „Zvezdara“ iz ..., radi činidbe i poništaja odluke o utvrđivanju koeficijenta za obračun zarade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 34/17 od 05.07.2019. godine, na sednici održanoj 18.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 34/17 od 05.07.2019. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 34/17 od 05.07.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 817/16 od 24.10.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi odluka Upravnog odbora tužene br. 2749/3 od 25.03.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba u delu u kojem je tražila da se obaveže tuženi da u skladu i u roku određenom u Zakonu, odluči o prigovoru tužilje zavedenom kod tužene pod br. ... od 14.03.2016. godine, na rešenje direktora ... doneto 25.02.2016. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 34/17 od 05.07.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav drugi).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da nema mesta odlučivanju o reviziji tužilje kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja. Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi odluka tužene (drugostepena), kojom je prigovor tužilje na rešenje o nepriznavanju prava na uvećani koeficijent za obračun zarade, počev od dana sticanja visokog obrazovanja tužilja, odbačen kao neblagovremen. Istovremeno, tužba je odbačena u delu kojim je traženo da se tužena, kao poslodavac, obaveže da po drugi put odluči po istom prigovoru tužilje na rešenje kojim im nije priznato pravo na uvećani koeficijent za obračun i isplatu zarade. U odnosu na glavni zahtev, tužilja nije dostavila dokaz o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu, kao što je konkretan, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Pobijana presuda doneta je u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz tih razloga odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 441. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 441. Zakona o parničnom postupku je propisano da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Tužilja je podnela tužbu dana 08.04.2016. godine, radi činidbe i poništaja odluka kojima im nije priznato pravo na uvećani koeficijent zarade.

U situaciji kada u tužbi niti tokom prvostepenog postupka vrednost predmeta spora nije označena, niti je obračunata i naplaćena sudska taksa na tužbu i presudu, primenjuje se odredba člana 28. Zakona o sudskim taksama, kojom je propisano da ako se po odredbama čl. 21. do 27. tog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost se uzima iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.

Kako vrednost predmeta spora od 15.000,00 dinara utvrđena primenom navedenih odredaba Zakona o sudskim taksama, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Istovremeno, nije reč o parnici u sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o poništaju odluke poslodavca koja se odnosi na izmenu koeficijenta za obračun i isplatu zarade, zbog čega revizija nije dozvoljena ni primenom člana 441. ZPP.

Na osnovu člana 413. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić