Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4023/2024
16.01.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Marije Terzić, dr Ilije Zindovića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Mirjana Prokić, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici koju zastupa punomoćnik Biljana Kocan, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1172/2024 od 11.09.2024. godine, u sednici održanoj 16.01.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1172/2024 od 11.09.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1172/2024 od 11.09.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1172/2024 od 11.09.2024. godine, odbijena je žalba tužene, kao neosnovana, i potvrđena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 171/22 od 18.01.2024. godine, kojom je obavezana tužena Opšta bolnica Sremska Mitrovica da tužilji AA iz ... plati iznos od 33.406,00 dinara, na ime naknade štete, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 22.06.2022. godine do dana isplate i troškove postupka u iznosu od 64.974,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate.

Protiv navedene pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23).

Pravosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev za naknadu štete koju je tužilja pretrpela usled nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene, u visini koju je obračunska služba tužene, počev od juna 2020. godine zaključno sa majem 2021. godine, obustavljala prilikom isplate plate tužilji, a po osnovu ugovora koji je tužilja zaključila sa Privrednim društvom „Fenomen 021“ d.o.o. Novi Sad, a navedene iznose nije uplaćivala na račun tog privrednog društva već na račun sindikalne organizacije tužene – Sindikat medicinskih sestara i tehničara, s tim što ni sindikalna organizacija obustavljene i prebačene iznose nije uplaćivala na račun navedenog privrednog društva.

Pitanje naknade štete zaposlenom predstavlja činjenično pitanje koje se rešava u svakom konkretnom slučaju, utvrđivanjem činjenica da li zaposleni trpi štetu koja je u uzročno posledičnoj vezi sa nezakonitim i nepravilnim radom poslodavca. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudov nisu u suprotnosti sa tumačenjem prava i pravnih shvatanja Vrhovnog suda u pogledu primene odredbi Zakona o obligacionim odnosima, koje su primenjene u konkretnom slučaju. Pored navedenog, tužena nije dokazala da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa u identičnoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, odnosno da se u konkretnom slučaju radi o odluci koja odstupa od sudske prakse.

Shodno navedeno, proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 2. i 3.).

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinsko pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 27.06.2022. godine, a vrednost pobijanog dela je 33.406,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.