Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011….10/2023, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je završila Fakultet ... Univerziteta u Nišu sa opštim uspehom 7,07 i ocenom 10 na diplomskom ispitu, na osnovu čega joj je 20.01.2008. godine izdata diploma o stepenu visokog obrazovanja i stručnom nazivom „profesor ...“. Obavila je pripravnički staž i bila na stručnom osposobljavanju i usavršavanju u Osnovnoj školi „Prota Stevan Popović“ u Čumiću. Kod tužene je zasnovala radni odnos na određeno vreme ugovorom o radu od 30.10.2016. godine sa nepunim radnim vremenom gde je obavljala poslove nastavnika ... – ... . Praksa zasnivanja radnog odnosa tužilje na određeno vreme sa nepunim radnim vremenom kod tužene nastavila se i narednih školskih godina. Tuženu je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 24.03.2015. godine obavestilo da je tužilja 06.03.2015. godine položila ispit za dozvolu za rad nastavnika - vaspitača i stručnog saradnika - licencu i stekla pravo da samostalno obavlja obrazovno- vaspitni rad u sklopu svoje struke. Tužena je 01.12.2021. godine raspisala konkurs za izbor nastavnika ... sa 60% radnog vremena na neodređeno vreme, na koji su se prijavila dva kandidata i to tužilja i BB, profesor ... . Konkursna komisija je utvrdila da oba kandidata ispunjavaju uslove, a rešenjima direktora tužene od 02.02.2022. godine i od 01.03.2022. godine na radno mesto nastavnika ... sa 60% radnog vremena na neodređeno vreme izabran je kandidat BB iz ..., koja su po žalbi tužilje rešenjima Školskog odbora tužene poništena i predmet vraćen na ponovni postupak. Pobijanim rešenjima direktora tužene od 17.03.2022. godine i Školskog odbora tužene od 07.04.2022. godine na pomenuto radno mesto ponovo je izabran BB. U postupku nije dokazano da izabrani kandidat BB poseduje licencu za rad.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenio odredbu iz člana 144. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pa je osporena rešenja poništio kao nezakonita, jer izabrani kandidat BB ne poseduje dozvolu za rad - licencu i naloženo tuženoj da u ponovnom postupku u roku od 30 dana donese odluku o izboru u skladu sa zakonom.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan, jer je direktor tužene u obrazloženju rešenja od 17.03.2022. godine dao jasne razloge kojima se prilikom izbora kandidata za prijem u radni odnos rukovodio, odnosno u svemu ispoštovao postupak izbora kandidata i zakonom propisanu proceduru, a da činjenica da u toku postupka nije dostavljen dokaz da izabrani kandidat poseduje dozvolu za rad licencu nije od uticaja na zakonitost pobijanih rešenja. Ovo zbog toga što licenca nije bila propisana kao uslov za konketno radno mesto, niti na takav zaključak upućuje član 144. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tim pre što je navedenom odredbom propisano da se poslovi nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika mogu obavljati bez licence, najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi, iz čega proizlazi da se licenca može steći i nakon zasnivanja radnog odnosa, odnosno da nije nužan uslov za prijem u radni odnos.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio mateerijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Odredbom člana 144. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisano je poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (licenca). Bez licence poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja:1) pripravnik; 2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, sa radnim stažom stečenim van ustanove, pod uslovima i na način utvrđenim za pripravnike; 3) lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog; 4) saradnik u predškolskoj ustanovi; 5) pedagoški i andragoški asistent i pomoćni nastavnik i 6) lice zaposleno u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove koje izvodi nastavu iz stručnih predmeta u školi iz člana 90. stav 2. ovog zakona (stav 2). Lice iz stava 2. tač. 1)-3) ovog člana može da obavlja poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika bez licence, najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi (stav 3)

Tužena je po raspisanom konkursu za izbor nastavnika ... sa 60% radnog vremena primila u radni odnos na neodređeno vreme kandidata BB, koji prema utvrđenom činjeničnom stanju za razliku od tužilje ne ispunjava uslov iz člana 144. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnikam, jer konkursnoj komisiji nije dostavio dozvolu za rad (licencu). Stoga je pogrešan zaključak drugostepenog suda da se poslovi nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika mogu obavljati bez licence, najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi, odnosno da izabrani kandidat licencu može steći i nakon zasnivanja radnog odnosa, jer je članom 144. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja takva mogućnost propisana za pripravnika, lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika sa radnim stažom stečenim van ustanove, pod uslovima i na način utvrđenim za pripravnike i lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog, što nije situacija u konkretnom slučaju, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud.

Iz navedenih razloga, i po oceni Vrhovnog suda pobijana rešenja direktora i Školskog odbora tužene o izboru kandidata BB u radni odnos na neodređeno vreme po raspisanom konkursu tužene od 01.12.2021. godine nisu zakonita, jer konkursna komisija postupak koji je sprovela po raspisanom konkursu nije sprovela u skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Stoga je Vrhovni sud primenom člana 416. stav 1. ZPP, stavom prvim izreke preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio, kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu odluku o glavnom zahtevu, kao i odluku o troškovima parničnog postupka sadržanu u prvostepenoj presudi koja je doneta pravilnom primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Tužilji prema uspehu revizijskom postupku, primenom odredbi čl. 153, 154. i 163. ZPP pripada pravo na naknadu troškova za sastav revizije u iznosu od 49.500,00 dinara, primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Tužilji nisu dosuđeni troškovi sudskih taksi na reviziju i na odluku o reviziji, jer prema Zakonu o sudskim taksama u sporovima iz radnog odnosa zaposleni ili bivši zaposleni plaća taksu po ovim tarifnim brojevima (na podneske i na odluke) samo ako se zahtev odnosi na novčano potraživanje.

Iz navedenih razloga, primenom člana 165. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković