.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4058/2024
26.03.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., protiv tuženog Univerzitetskog kliničkog centra, Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3328/23 od 21.03.2024. godine, u sednici održanoj 26.03.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3328/23 od 21.03.2024. godine, u preinačujućem delu i u pogledu odluke o troškovima postupka, tako što se žalba tužilje ODBIJA kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2857/22 od 17.01.2023. godine, u stavu prvom i trećem izreke a ODBIJA zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
OBAVEZUJE SE tužilja da tuženom na ime naknade troškova revizijskog postupka isplati iznos od 27.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2857/22 od 17.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji na ime troškova prevoza za period od juna 2015. godine do oktobra 2016. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže opredeljeno u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba tužilje u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da na iznose iz drugog stava izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2581/18 od 26.05.2021. godine uplati pripadajuće doprinose i to na ime poreza kod Fonda PIO, Zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, za period od jula 2016. godine do marta 2018. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 66.643,33 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 3328/23 od 21.03.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem pod istim brojem od 23.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2857/22 od 17.01.2023. godine u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2857/22 od 17.01.2023. godine u stavu prvom izreke i obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova prevoza isplati za period od juna 2015. godine do oktobra 2016. godine pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2857/22 od 17.01.2023. godine i obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 132.127,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 41.811,08 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, u preinačujućem delu i u pogledu odluke o troškovima postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23 –drugi zakon) Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme po ugovoru o radu od 30.04.2007. godine na poslovima specijaliste ... u jedinici ... u Institutu za infektivne i tropske bolesti. U vreme zasnivanja radnog odnosa, tužilja je imala prebivalište u ..., a tuženi je priznao i redovno isplaćivao tužilji mesečni iznos na ime prevoza na relaciji od tužiljinog mesta stanovanja do radnog mesta. U toku trajanja radnog odnosa tužilja je promenila mesto prebivališta, što je konstatovano u Aneksu broj 3 ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 02.06.2015. godine, u kome je kao mesto stanovanja tužilje označena ... . Pre toga, 24.04.2015. godine tužilja je dala izjavu u kojoj je pisanim putem obavestila poslodavca koja sredstva prevoza koristi, prema promenjenom mestu stanovanja. Veštačenjem je utvrđena visina troškova prevoza koji bi tužilji pripadali u utuženom periodu na relaciji novog mesta stanovanja do radnog mesta. Tužilja u ovoj pravnoj stvari zahteva isplatu razlike naknade troškova radi dolaska na rad i odlaska sa rada počev od juna 2015. godine do oktobra 2016. godine, a obzirom na promenu mesta stanovanja.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev sa obrazloženjem da, shodno odredbi člana 118. stav 2. Zakona o radu, promena mesta stanovanja nakon zaključenja ugovora o radu ne utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da nadoknati zaposlenom, bez saglasnosti poslodavca.
Drugostepeni sud je zaključio da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da tužilji shodno odredbi člana 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i člana 102. stav 1. tačka 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave pripada pravo na troškove prevoza koji su utvrđeni veštačenjem veštaka ekonomsko – finansijske struke.
Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da je pobijana presuda u preinačujućem delu doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.
Odredbom člana 118. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 75/14), koji je u primeni od 29.07.2014. godine, promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zaključenja ugovora o radu ne može uticati na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom u trenutku zaključenja ugovora o radu, bez saglasnosti poslodavca.
Prema odredbi člana 102. stav 1. tačka 1. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 1/15), zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlasak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz u skladu sa Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, Pravilnikom o radu i ugovorom o radu.
Odlukom o naknadi troškova za dolazak i odlazak sa rada zaposlenih u Kliničkom centru Srbije od 13.02.2015. godine, u članu 3. stav 2. predviđeno je da promena mesta stanovanja zaposlenog nakon 28.07.2014. godine ne može da utiče na uvećanje troškova prevoza koje je poslodavac dužan da naknadi zaposlenom bez saglasnosti poslodavca.
U konkretnom slučaju, tužilja je nakon zasnivanja radnog odnosa, u aprilu 2015. godine, promenila mesto stanovanja, o čemu je obavestila poslodavca izjavom od 24.04.2015. godine, ali je tuženi poslodavac nastavio da isplaćuje troškove prevoza tužilji prema ranijem mestu stanovanja i nije dao saglasnost za uvećane troškove prevoza.
Sledstveno iznetom, po oceni Vrhovnog suda, tužilji ne pripada potraživana razlika naknade troškova radi dolaska i odlaska na rad u utuženom periodu, zbog čega ne postoji obaveza tuženog da tužilji naknadi tu razliku, s obzirom da je tuženi kao poslodavac, u svemu postupio u skladu sa zakonom.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tuženom su priznati troškovi sastava revizije u iznosu od 27.000,00 dinara, s obzirom na njegov uspeh u revizijskom postupku, pa je na osnovu člana 153, 154. i 163. stav 1. ZPP doneta odluka kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
