Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3680/18 od 11.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke i tužba u tom delu odbačena. Stavom trećim izreke, rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude ostaje nepromenjeno.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“,br. 72/11 .... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav1. ZPP, dok bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne može biti revizijski razlog, odnosno revizija se sa tih razloga ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je putem sredstava javnog informisanja uputio javni poziv zainteresovanim licima za rad u Pogonu streljačke municije (registrovana delatnost tuženog) da se jave putem mejl adrese poslodavcu kompanije, sa podacima o stručnoj spremi i osposobljenosti. Tužilac je tuženom dostavio svoju biografiju, nakon čega je bio pozvan na razgovor i stupio na rad 02.10.2017. godine. Tuženi je sa tužiocem 31.10.2017. godine, na osnovu odluke direktora tuženog od 31.10.2017. godine, zaključio ugovor o radu na određeno vreme, do 3 meseca, počev od 02.10.2017. godine. Rešenjem tuženog od 03.01.2018. godine, na osnovu člana 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, tužiocu je otkazan ugovor o radu od 31.10.2017. godine, zbog isteka roka na koji je zasnovan, tako da je po osnovu navedenog rešenja tužiocu radni odnos prestao 01.01.2018. godine, što je tužiocu usmeno saopšteno 08.01.2018. godine, kao i da više ne dolazi na posao. Napred navedeno rešenje tužilac je primio 17.01.2018. godine. Odlukom tuženog od 28.12.2017. godine određeno je da su neradni dani za zaposlene povodom predstojećih novogodišnjih praznika od 03. do 05. januara 2018. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, kada su odbili, kao neosnovane zahteve tužioca.

Članom 32. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14), propisano je da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku, dok je stavom 2 propisano da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1 ovog člana, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Članom 37. stavom 1. istog zakona propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, dok je stavom 6. propisano da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Prema odredbi člana 32. stav 1. Zakona o radu, ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku, da se u toj situaciji ima smatrati da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Kod utvrđenog da je tužilac kod tuženog stupio na rad 02.10.2017. godine, da je sa tuženim 31.10.2017. godine zaključio ugovor o radu na određeno vreme, do 3 meseca, počev od 02.10.2017. godine, to suprotno navodima revizije, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da iako tužilac sa tuženim nije zaključio ugovor o radu pre stupanja na rad, da nisu ispunjeni uslovi iz člana 32. stav 2. Zakona o radu, s obzirom da su stranke ugovorom o radu od 31.10.2017.godine ugovorile da tužilac stupa na rad počev od 02.10.2017. godine, u kojoj situaciji ugovor o radu ima dejstvo kao da je zaključen pre stupanja na rad tužioca.

Prema članu 37. stav 6. Zakona o radu, ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme. Prema ovoj odredbi, do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme dolazi putem pravne fikcije ili pravne promene. Pravna promena dovodi do preobražaja ako zaposleni nastavi da radi najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor o radu zaključen, tada do uspostavljanja radnog odnosa na neodređeno vreme dolazi naknadno, istekom petog radnog dana u nastavku rada. Do preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme dolazi kada je prekoračen „prag tolerancije“, a njega čine samo radni dani, a ne računaju se neradni dani (dani nedeljnog odmora, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, bolovanja, praznika, udaljenja sa rada i slično). Kod utvrđenog da je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na određeno vreme, do 3 meseca, počev od 02.10.2017. godine, koji je istekao 01.01.2018. godine, u vezi čega je tuženi doneo rešenje 03.01.2018. godine, što je tužiocu 08.01.2018. godine (prvog radnog dana nakon novogodišnjih praznika) usmeno saopšteno, kao i da ne dolazi na posao, to se dolazak tužioca na posao nakon 08.01.2018. godine ne može smatrati da je tužilac ostao na radu kod tuženog najmanje 5 radnih dana po isteku vremena na koje je ugovor o radu zaključen, sa kojih razloga nema mesta primeni člana 37. stav 6. Zakona o radu, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi, a suprotno navodima revizije. Ovo, jer je potrebno da radnik efektivno radi 5 radnih dana nakon isteka roka na koji je radni odnos zasnovan, pri čemu se neradni dani ne računaju u ovoj rok od 5 dana, a u ovom slučaju ne računaju se novogodišnji praznici, neradni dani nakon novogodišnjih praznika od 03. do 05. januara 2018. godine prema odluci tuženog, kao i dani nedeljnog odmora, a tužiocu je odmah nakon što je došao na posao 08.01.2018. godine (prvog radnog dana nakon novogodišnjih praznika) saopšteno da mu je radni odnos prestao istekom roka na koji je zasnovan i da ne dolazi na posao.

Kako se u reviziji ponavljaju navodi žalbe, koji su pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda, to je izostavljeno detaljnije obrazlaganje presude i odlučeno kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić