.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 407/2026
11.03.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Travica, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1501/25 od 04.11.2025. godine, u sednici održanoj 11.03.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1501/25 od 04.11.2025. godine kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1501/25 od 04.11.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1501/25 od 04.11.2025. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kikindi P1 199/24 od 11.09.2025. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete za troškove boravka i rada na terenu (terenskog dodatka) za period od 10.12.2021. godine do 10.12.2024. godine isplati 141.617,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.05.2025. godine do isplate, kao i iznos od 24.640,69 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dana dospelosti svakog pojedinačnog potraživanja do 14.05.2025. godine, te je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 121.532,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava.
Prema razlozima na kojima je zasnovana drugostepena presuda, tužiocu je dosuđena naknada troškova za boravak i rad na terenu (terenski dodatak) primenom relevantnih odredbi Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“ 6/16...87/18), Uredbe o naknadi troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br.84/14...119/23) i Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br.38/19...44/23). Nižestepeni sudovi su stanovišta da policijskim službenicima pripada terenski dodatak za rad i boravak na terenu, bez obzira na terenske uslove i prirodu rada. Pobijana drugostepena presuda je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda, u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujuću dozvoljenost revizije na osnovu člana 410 stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
U parnicama u kojima je predmet novčano potraživanje iz radnog odnosa za dozvoljenost revizije merodavan je opšti režim Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate je podneta 10.12.2024. godine, a vrednost predmeta spora je 141.617,82 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene nedozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
