Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih razloga predviđenih članom 407. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br.72/11...18/20), s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postpuku, Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju rešenjem RS-MO - VU „Dedinje“ broj 17- 75 od 30.04.2001. godine određeno je da tužilja uz osnovnu platu ima pravo na vojni dodatak u iznosu od 15%. Tužena u utuženom periodu nije isplaćivala tužilji pripadajuće uvećanje na ime vojnog dodatka. U dostavljenim obračunskim listama za utuženi period nije posebno iskazana i vrednovana stavka vojni dodatak. Visina neisplaćenog vojnog dodatka utvrđena je ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko – finansijsku oblast.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev za isplatu neisplaćenog vojnog dodatka u skladu sa članom 135. Zakona o Vojsci Jugoslavije i članom 8. stav 1. i 195. Zakona o Vojsci Srbije u vezi člana 24. stav 1. Pravilnika o platama i druim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, s obzirom da tužilji, koja je imala status civilnog lica u VU „Dedinje“, tužena nije isplatila vojni dodatak od 15% koji joj je priznat rešenjem tužene, niti dokazala da je isti bio uključen u strukturu koeficijenta za obračun plate. Tužena je obavezana i da na neisplaćene iznose uplati doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje u skladu sa članom 2. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilnost primene materijalnog prava se za sada ne može ispitati zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Članom 194. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007, 10/2015), propisano je da civilna lica u službi Vojske Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1.) i da će ministar odbrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis koji će urediti postupak prevođenja lica iz stava 1. ovog člana (stav 4.). Članom 195. istog zakona, propisano je da će uslove, način i postupak transformacije vojnih ustanova koji obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama do završetka transformacije urediti Vlada (stav 1.), a da do stupanja na snagu propise iz stava 1. ovog člana civilna lica na službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije (stav 2.).

Vlada je na osnovu napred citiranog člana 195. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije donela Uredbu o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenim u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/08...10/13). Prema članu 9a Uredbe, civilna lica zaposlena u vojnim ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti, do završetka transformacije tih ustanova ostvaruju prava i obavezu iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, a prava na isplatu plate, naknade i drugih primanja, kao i stambeno obezbeđenje ostvaruju u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova.

Saglasno napred citiranim odredbama zakona i uredbe, tužilja kao civilno lice u vojno dohodovnoj ustanovi koja posluje po principu sticanja i raspodele dobiti nije stekla status vojnog službenika ili nameštenika, pa pravo na isplatu plate i drugih primanja ostvaruje po propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova. Na plate, naknade i druga primanja zaposlenih u toj ustanovi primenjivao se Pravilnik o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU „Dedinje“, na osnovu kog je i doneto rešenje broj 17-112 od 09.07.2001. godine.

Dakle, u konkretnom slučaju materijalno pravo nije pravilno primenjeno pa je ostala nerazjašnjena struktura isplaćene plate, odnosno da li je tužilji dodatak od 15% isplaćen kao element osnovne plate u sklopu vrednosti boda te plate.

Naime i pored istaknutih navoda tužene u odgovoru na tužbu da se prema rešenju direktora tužene od 22.11.2011. godine vojni dodatak od 15% počev od novembra te godine pa sve do juna 2019. godine obračunavao u sklopu vrednosti boda osnovne plate, odnosno da je bio uračunat u osnovicu za obračun i isplatu plate tužilje (kao i svih drugih civilnih lica na službi u ovoj vojnoj ustanovi), te sadržine isplatnih lista za tužilju u spornom periodu i nakon toga (jun 2019. godine) u pogledu broja bodova i vrednosti boda veštak se nije izjasnio u svom nalazu na ove okolnosti, već je samo sačinio matematički obračun iznosa vojnog dodatka polazeći od platnih listića za obračun i isplatu plate iz kojih se ne vidi njena struktura.

Kako u toku postupka veštak nije razjasnio da li je i u kom iznosu vojni dodatak ušao u vrednost boda za obračun osnovne plate tužilje, što je i bila primedba tužene iz podneska od 19.08.2022. godine na određeni zadatak veštačenja to je ostalo neutvrđeno relevantno činjenično stanje za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari.

Sledom navedenog, prvostepeni sud će u ponovnom postupku potpuno utvrditi činjenično stanje u smislu iznetih primedbi, da bi potom pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o tužbenom zahtevu.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković