Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je prema ugovoru o radu od 21.10.2014. godine zasnovala radni odnos na poslovima prodavca u maloprodajnom objektu tuženog prve kategorije u ..., a aneksima ugovora o radu raspoređena na poslove kasira u maloprodajnom objektu ... . Tuženi je rešenjem od 10.08.2016. godine tužilji otkazao ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline i to nedostavljanja odgovarajuće potvrde o privremenoj sprečenosti za rad na osnovu člana 103. Zakona o radu. U obrazloženju navedenog rešenja navedeno je da zaposlena počev od 25.07.2016. godine ne dolazi na posao; da je usmenim putem obavestila poslovođu da na posao ne dolazi zbog privremene sprečenosti za rad usled bolesti; da je 30.07.2016. godine po proteku zakonskog roka dostavila poslodavcu potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, ali da se ista odnosila na drugo lice, zbog čega je naknadno 03.08.2016. godine donela ispravnu potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad; da je tužilja prekršila propisanu radnu disciplinu time što nije dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u roku od tri dana u skladu sa Zakonom o radu i članom 97. tačka 3. Pravilnika o radu, već je prvi put dostavila 30.07.2016. godine što ukazuje na nemaran odnos zaposlene prema radnim obavezama. Rešenju o otkazu ugovora o radu prethodilo je dostavljanje upozorenja o postojanju razloga za otkaz od 01.08.2016. godine na koje se tužilja izjasnila 05.08.2016. godine kojim je osporila postojanje razloga za otkaz jer je poslovođa obavešten o privremenoj sprečenosti za rad.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu zaključujući da je tužilja potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad dostavila poslodavcu po isteku za to predviđenog zakonskog roka.

Suprotno, drugostepeni sud je zaključio da nedostavljanje potvrde u roku propisanom članom 103. stav 1. Zakona o radu ne dovodi automatski do otkaza ugovora o radu već da to zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja. U konkretnom slučaju tužilja je odmah obavestila svog neposrednog rukovodioca i dostavila potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad petog dana od dana sprečenosti za rad koja je izdata od strane izabranog lekara pa je ocenio da je, tužilja opravdala izostanak sa posla koje je tuženi morao uzeti u obzir i prihvatiti ga.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Prema članu 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona. Po članu 103. stav 1. istog zakona zaposleni je dužan da najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži vreme očekivane sprečenosti za rad.

Prema ugovoru o radu zaključenom između parničnih stranaka u članu 17. tačka 3. propisano je da je zaposleni dužan da u slučaju nepredviđenog izostanka sa posla odmah ili najkasnije u roku od 24 sata od nastanka sprečenosti o razlogu obavesti neposrednog rukovodioca u roku podnese potvrdu o početku bolovanja a po povratku na rad opravda izostanak.

U ovom slučaju, tužilja je odmah obavestila poslodavca o svojoj sprečenosti za rad kako bi on mogao blagovremeno da reaguje i omogući da se proces rada nesmetano obavlja. Rok za dostavljanje potvrde o sprečenosti za rad propisan u članu 103. Zakona o radu nije prekluzivan rok jer njegovim propuštanjem ne nastaje „automatski“ otkaz zato što dostavljanje ove potvrde zavisi od prirode bolesti, odnosno trenutnog zdravstvenog stanja zaposlenog. Zbog toga nedostavljanje potvrde u roku od tri dana, po pravilnom zaključku drugostepenog suda ne predstavlja opravdan razlog za otkaz u smislu člana 179. Zakona o radu i člana 4. Konvencije MOR-a broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca. Propust radnika da o odsustvu i razlozima odsustva obavesti nadležni organ ne može predstavljati osnov za prestanak radnog odnosa zbog neopravdanog izostanka sa posla ukoliko je to odsustvovanje bilo opravdano. U tom smislu činjenica da je tužilja petog, a ne trećeg dana dostavila tuženom potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad ne može predstavljati osnov za prestanak radnog odnosa jer je tužilja zbog bolesti bila opravdano odsustva o čemu postoje i doznake lekara (po povratku na rad opravdan je izostanak). Posebno kada se ima u vidu da je ona odmah obavestila svog neposrednog rukovodioca o razlozima odsustva.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić