Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu po osnovu ugovora o radu br. .../...-... od 25.03.2015. godine, na poslovima pomoćnog radnika u Sektoru za ..., do 30.12.2015. godine, kada mu je otkazan ugovor o radu pobijanim rešenjem tuženog br. .../..., zbog povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline na osnovu člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. i stava 3. tačka 8. Zakona o radu, kao i člana 6. stav 1. i člana 7. stav 1. i 2. tačka 8. i 9. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u ''Niš ekspres'' AD Niš. Pobijanim rešenjem tužiocu je stavljeno na teret da je dana 10.12.2015. godine, tokom rada u prvoj smeni, zajedno sa pomoćnim radnikom BB, iskopao kanal dužine 8 metara, iako je građevinskom normom predviđeno da dva radnika za isto vreme prokopaju kanal dužine 15 metara i da je istog dana van propisanog vremena za pauzu napustio radno mesto i prekinuo sa radom na iskopu kanala. Istog dana tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz, koje sadrži identične razloge kao i otkazno rešenje. Dana 23.12.2015. godine tužilac se pismeno izjasnio na navode iz upozorenja i naveo da nije učinio ni jednu povredu, jer nije bio upoznat sa normom za kopanje, a svoj posao je obavljao savesno, redovno i u svemu prema zadatim nalozima i potpisanom ugovoru. Kako je tog dana padala kiša i obuća tužioca bila blatnjava, imajući u vidu da pauza za doručak počinje oko 11,00 časova, on se oko 10,45 časova uputio ka česmi u dvorištu preduzeća, kako bi se oprao, jer tako prljav nije smeo da ulazi u restoran ishrane (jer je to bilo zabranjeno). Takođe je naveo da je bio svestan da bez odobrenja rukovodioca ne može da napusti radno mesto, ali kako ni jednog trenutka nije napustio krug preduzeća, već je radno mesto napustio kako bi se pre ulaska u menzu očistio.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili pobijano rešenje tuženog poništili i obavezali ga da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Naime, imajući u vidu da se tuženi kao preduzeće ne bavi građevinskom delatnošću, kao i da u opisu poslova pomoćnog radnika koje je tužilac obavljao, kao takvi nisu konkretizovani poslovi ručnog iskopavanja zemljišta, to ne predstavlja otkazni razlog povrede radne obaveze, u smislu dužine iskopanog kanala i građevinske norme, s obzirom da je u postupku utvrđeno da tužiocu navedenog dana nije pisanim niti usmenim putem izdat nalog koji se odnosi na obavezu u smislu dužine kanala koji treba iskopati. Kako je navedena povreda otkaznim rešenjem i upozorenjem o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu podvedena pod nesavesno ili nemarno izvršenje radnih obaveza, imajući u vidu da se tužiocu osporenim rešenjem stavlja na teret da je iskopao kanal u manjoj dužini od građevinske norme, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju radi o povredi radne obaveze – neostvarivanje rezultata rada. Upotreba tog otkaznog razloga uslovljena je prethodnim pisanim obaveštenjem zaposlenom u vezi sa nedostacima u njegovom radu, uputstvima i primerenim rokom za poboljšanje rada i ostavljanje roka u kome bi zaposleni pokušao da poboljša svoj rad, što je u konkretnom slučaju izostalo.

Pravilna je ocena sudova da tužilac nije učinio povredu radne discipline usled napuštanja radova, jer je nesumnjivo utvrđeno da je usled kiše zbog mokrog terena, tužilac sa pomoćnim radnikom BB imao potrebu da se pre ulaska u prostorije restorana ishrane, opere, što je on i učinio. Kako se u konkretnom slučaju ne radi o učestalom napuštanju radnog mesta, već o jednom u trajanju od 15 minuta, sa opravdanim razlogom, pravilno nižestepeni sudovi ocenjuju da ponašanje tužioca navedenog dana, a koje se nije ponavljalo, ne može se smatrati učestalim i ne predstavlja osnov za otkaz ugovora o radu na osnovu navedene odredbe. Stoga, kako nije postojao pravni osnov za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa, pravilna je odluka kojom je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada, shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

U reviziji se ponavljaju žalbeni razlozi kojima se suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić