Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postuka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP(„Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je živela i radila u Beogradu, sve dok sa suprugom, koji je bio ... nije otišla u ... u ..., gde je suprug tužilje upućen na 4 godine. Tužilji je u ... 27.02.1992. godine odobren boravak do 31.01.1994. godine, da bi joj 22.03.1995. godine važnost boravišne dozvole bila produžena do 22.03.1999. godine. Suprug tužilje preminuo je 08.03.1994. godine, nakon čega se tužilja vratila u Beograd. Tužilja je sa Privrednom komorom Jugoslavije (u daljem tekstu Komorom) zaključila ugovor o radu na određeno vreme 26.04.1994. godine radi obavljanja administrativno - tehničkih poslova u predstavništvu Komore u ..., sa sedištem u ..., a u ugovoru je konstatovano da je tužilja ... privremeno nastanjena u ... . Ugovorom o radu na određeno vreme od 04.04.2001. godine tužilji je otkazan radni odnos, uz poštovanje otkaznog roka od 30 dana, zaključno sa 30.06.2001. godine, stim da se počev od 01.05.2001. godine vraća na rad u zemlju - Beograd, a da će joj se do 30.06.2001. godine rešenjem generalnog sekretara odrediti korišćenje godišnjeg odmora za 2000. i 2001. godinu, srazmerno vremenu provedenom na radu, uz prestanak radnog odnosa zaključno sa 30.06.2001. godine, tako da je tužilja bila u radnom odnosu kod Komore na određeno vreme u periodu od 01.05.1994. godine do 30.06.2001. godine. Prema ugovoru o zakupu stana od 01.07.1996. godine, koji je zaključen između BB, kao zakupodavca i tužilje, kao zakupca, u prisustvu svedoka VV, tužilja je uzela u zakup stan u ... i ugovorena je zakupnina od 600 DEM. Tužilja nije podnosila zahtev Komori za naknadu troškova za zakup stana u ..., iako joj je prilikom potpisivanja ugovora rečeno da sama nađe stan u ... i da će se o tome naknadno dogovoriti, ali to nikada nije regulisano i ona je sama plaćala zakup stan. Ocenom iskaza svedoka GG i DD nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilja bila .. i da je imala rešeno stambeno pitanje u vreme zasnivanja radnog odnosa sa Komorom, zbog čega je sa tužiljom i zaključen ugovor o radu na određeno vreme, budući da se na taj način štedelo. Osim toga, i da ukoliko bi radnik bio upućen iz zemlje na rad u predstavništvo da je morao da podnese zahtev za troškove zakupa stana i da mu se odobre ti troškovi, jer je procedura bila takva da lice koje je upućeno iz zemlje na rad u predstavništvo nađe stan u zemlji u koju je upućen, da podnese zahtev da mu se odobre troškovi za zakup tog stana, a odobrenje je davao generalni sekretar na predlog sekretara odbora. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko - finansijske struke utvrđena je visina zakupnine za sporni period.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje, nalazeći da je neosnovan prigovor zastarelosti potraživanja tužilje, a da iz ugovora o radu na određeno vreme koji je tužilja zaključila sa Komorom 1994. godine ne proizlazi da je ona ... (samo je navedeno da je privremeno nastanjena u ...), a da ni Pravilnikom o zaradama i naknadama zaposlenih na radu u predstavništvima Privredne komore Jugoslavije ne postoji pojam ... niti odredbe da oni nemaju pravo na troškove za zakup stana.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužene zaključio da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje. Naime, drugostepeni sud je polazeći od toga da je ugovor o zakupu stana od 01.07.1996. godine tužilja zaključila sa zakupodavcem, a da nije dobila ovlašćenje od tužene za potpisivanje ugovora o zakupu, da ugovor nije potpisan od strane predstavnika tužene, da predsednik Komore nije doneo odluku o upućivanju tužilje iz zemlje, da tužilja nije podnosila pismeni zahtev tuženoj da joj se odobri iznajmljivanje stana u ..., kao ni zahtev za isplatu troškova iznajmljivanja stana, te da stim u vezi tužilja nije zakupila stan prema odredbama Pravilnika o zaradama i naknadama zaposlenih na radu u predstavništvima Privredne komore Jugoslavije, to po oceni drugostepenog suda tužilja nije dokazala postojanje osnova za svoje potraživanje, a da je teret dokazivanja bio na njoj u smislu člana 228. i 231. ZPP, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje.

Po oceni Vrhovnog suda, suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje.

Pravilnikom o organizaciji i radu predstavništva Privredne komore Jugoslavije u inostranstvu od 1993. godine članom 17. stav 1. predviđeno je da za obavljanje određenih poslova u predstavništvu mogu se angažovati i ..., a stavom 2. da odluku o upućivanju radnika iz zemlje na rad u predstavništvo ili angažovanju ... donosi predsednik Komore. Članom 21. stav 2. tačka 3. istog Pravilnika predviđeno je da jedinstveni nazivi radnih mesta u predstavništvima kao i uslovi za rad na tim mestima je i administrativno-tehnički radnik. Članom 22. istog Pravilnika predviđeno je da svakom zaposlenom koji se uputi na rad u predstavništvo pripada zarada, koja se određuje u deviznom i dinarskom iznosu, naknada dela troškova za zakup stana, putni i selidbeni troškovi, pravo na godišnji odmor i druga prava iz radnog odnosa, što će se regulisati posebnim opštim aktom koji donosi Upravni odbor Komore.

Pravilnikom o zaradama i naknadama zaposlenih na radu u predstavništvima Privredne komore Jugoslavije iz maja 1997.godine, članom 2. propisano je da se pod pojmom „zaposleni“ u smislu ovog Pravilnika podrazumevaju lica koja su po sprovedenom postupku upućena iz zemlje i raspoređena na radna mesta u predstavništvima. Članom 12. – 18. Pravilnika propisani su uslovi pod kojima zaposleni ima pravo na troškove za zakup stana, struktura stana i način zakupa. Tako je članom 14. stav 1. Pravilnika propisano da o zakupu stana u smislu člana 13. ovog Pravilnika, a na osnovu pribavljenih ponuda, odlučuje generalni sekretar Komore ili lice koje on ovlasti.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i citirane odredbe Pravilnika o organizaciji i radu predstavništva Privredne komore Jugoslavije u inostranstvu od 1993. godine i Pravilnika o zaradama i naknadama zaposlenih na radu u predstavništvima Privredne komore Jugoslavije iz maja 1997. godine, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilja nema pravo na naknadu troškova za zakup stana u ... za sporni period. Naime, ugovorom o radu na određeno vreme koji je tužilja zaključila sa Komorom 26.04.1994. godine radi obavljanja administrativno - tehničkih poslova u predstavništvu Komore u ..., sa sedištem u ... konstatovano je da je tužilja ... privremeno nastanjena u ..., pa kako iz navedenog ugovora i utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da tužilja nije upućena iz zemlje na rad u predstavništvo Komore u ... sa sedištem u ..., već je bila angažovana kao ... u skladu sa članom 17. stav 1. Pravilnika o organizaciji i radu predstavništva Privredne komore Jugoslavije u inostranstvu od 1993. godine, to tužilja nema pravo na naknadu troškova za zakup stana u ..., jer je navedenim Pravilnikom od 1993. godine, članom 22. predviđeno da zaposlenom koji se uputi na rad u predstavništvo pripada i naknada dela troškova za zakup stana. Osim toga, tužilja nije tražila da joj Komora plaća troškove za zakup stana u ..., odnosno nije poštovala proceduru uzimanja stana u zakup, već naprotiv, tužilja je sama izabrala stan koji je bio predmet zakupa i bez odluke nadležnog oragana Komore zaključila ugovor o zakupu stana. S obzirom na izneto, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužiljin zahtev za naknadu troškova za zakup stana neosnovan, pravilnom primenom materijalnog prava, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije tužilje.

Ostali navodi revizije tužilje se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, a što upućuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega ovi navodi revizije nisu posebno razmatrani, budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, s obzirom da ova procesna radnja nije bila potrebna za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je na osnovu člana 165.stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković