.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4115/2022
08.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Gordane Komnenić, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Miladinović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 927/22 od 13.04.2022. godine, u sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 927/22 od 13.04.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 927/22 od 13.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2304/20 od 18.11.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tuženi obavezan da mu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja se plaća u gotovom novcu isplati za period od novembra 2018. godine do avgusta 2020. godine, iznose, sa kamatom, navedene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je tuženi obavezan da mu na ime razlike u visini predviđene i isplaćene naknade za troškove ishrane na radu koja se plaća u bonovima isplati za period od novembra 2018. godine do avgusta 2020. godine, iznose, sa kamatom, navedene u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 71.124,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 927/22 od 13.04.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2304/20 od 18.11.2021. godine a žalbu tuženog odbio kao neosnovanu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao i novog tumačenja prava.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava. Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu zbog neisplaćenog dela naknade za troškove ishrane na radu u predmetnom periodu, a odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca zasnovane su na primeni odgovarajućih odredbi materijalnog prava pri čemu tuženi u reviziji ne ukazuje na drugačije odluke sudova u predmetima sa istim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 22.09.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 58.647,38 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost pobijanog dela presude ne prelazi iznos od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
