.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4141/2023
26.09.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ivane Rađenović, predsednika veća, Vladislave Milićević, Tatjane Matković Stefanović, Vesne Mastilović i Tatjane Đurice, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Kravica, advokat iz ..., protiv tužene Kompanije „Dunav osiguranje“ A.D.O. Beograd, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2032/23 od 02.08.2023. godine, u sednici održanoj 26.09.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2032/23 od 02.08.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2032/23 od 02.08.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 1/19 od 29.03.2023. godine, stavovima prvim, drugim, trećim i četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, utvrđeno je da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu kod tuženog počev od kraja 2017. godine do podnošenja tužbe, zabranjeno je svako dalje ponašanje prema tužilji koje predstavlja zlostavljanje na radu, uz zabranu daljeg vršenja zlostavljanja, odnosno ponavljanja radnji zlostavljanja, što je tuženi dužan da prizna i obezbedi izvršenje ove zabrane za ubuduće i obavezan tuženi da tužilji zbog zlostavljanja na radu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti isplati iznos od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.03.2023. godine, kao dana presuđenja do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je veći deo tužbenog zahteva od dosuđenog stavom četvrtim izreke (iznos od 200.000,00 dinara) do traženog iznosa od 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi na objavljivanje ove presude na svojoj oglasnoj tabli i u dnevnom listu „Danas“, o svom trošku. Stavom sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 230.850,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, dok je zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka za period od 29.03.2023. godine, kao dana presuđenja do dana izvršnosti presude odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2032/23 od 02.08.2023. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogršene primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23) u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje u sporu za ostvarivanje sudske zaštite radi zlostavljanja na radu utrđenjem da je pretrpela zlostavljanje, zabranu tuženom svakog daljeg ponašanje prema tužilji koje predstavlja zlostavljanje na radu i obavezivanjem na naknadu nematerijalne štete tužilji. Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene odredbe člana 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, br. 36/10), kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti. Imajući u vidu navedeno, kao i da se u konkretnom slučaju radi o parnici radi utvrđenja zlostavljanja na radu i naknade štete, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, to odluke nižestepenih sudova kojima je eventualno drugačije odlučeno o istom pravnom pitanju, ne predstavljaju nužno i različito postupanje suda u istoj pravnoj stvari. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom jeste radni spor (član 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu). Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete tužilja je podnela 15.01.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 200.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela novčanog potraživanja ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Ivana Rađenović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
