.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4145/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dobrile Strajina, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Krstić, advokat iz ..., protiv tuženih „Železnice Srbije“ AD iz Beograda i „Infrastruktura železnice Srbije“ AD za upravljanje železničkom infrastrukturom iz Beograda, radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog „Železnice Srbije“ AD iz Beograda izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1584/19 od 01.07.2019.godine, u sednici veća održanoj 16.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog „Železnice Srbije“ AD iz Beograda izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1584/19 od 01.07.2019.godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog „Železnice Srbije“ AD iz Beograda, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1584/19 od 01.07.2019.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 696/18 od 28.01.2019.godine tužbeni zahtev tužioca je usvojen pa je stavom prvim izreke obavezan tuženi „Infrastruktura železnice Srbije“ AD da tužiocu na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati ukupno iznos od 8.966,67 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dana dospelosti pa do isplate, kako je to taksativno navedeno u stavu prvom izreke. Stavom dva izreke obavezani su solidarno tuženici da tužiocu na ime isplate naknade za ishranu u toku rada isplate ukupan iznos od 19.971,22 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dana dospelosti pa do isplate, kako je to taksativno navedeno u tom stavu. Stavom tri izreke obavezan je tuženi „Infrastruktura železnice Srbije“ AD da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 52.017,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1584/19 od 01.07.2019.godine, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Somboru P1 696/18 od 28.01.2019.godine, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 46.017,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate (stav prvi izreke). U preostalom delu žalba tuženog „Infrastruktura železnice Srbije“ AD je odbijena, a odbijena je i žalba tuženog „Železnice Srbije“ AD, pa je prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena (stav dva izreke). Odbijen je zahtev tuženog „Infrastruktura železnice Srbije“ AD za naknadu troškova žalbenog postupka (stav tri izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi „Železnice Srbije“ AD iz Beograda je izjavio blagovremeno reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, kao i s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, zato što je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja nižestepenih presuda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva, u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava. Stoga ne postoji potreba za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 21.06.2018. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, u kome je revizija uvek dozvoljena, već na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora od 28.937,89 dinara očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
