.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4147/2019
16.01.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Radosavljević advokat iz ..., protiv tuženog A.D. za železnički prevoz putnika „Srbija voz“ A.D. Beograd, čiji je punomoćnik Boris Bogdanović advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2876/19 od 16.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 16.01.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2876/19 od 16.09.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2876/19 od 16.09.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 370/2018 od 13.05.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu za period od 01.09.2015. godine do 28.02.2018. godine isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 187.265,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.03.2019. godine do isplate, na ime regresa iznos od 67.456,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.03.2019. godine do isplate i na ime obračunate zakonske zatezne kamate na obe glavnice do 05.03.2019. godine iznos od 64.333,10 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 95.506,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2876/19 od 16.09.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena pa je delimično preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Vrbasu P1 370/18 od 13.05.2019. godine tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko iznosa od 89.504,43 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tuženog u preostalom delu i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vrbasu P1 370/18 od 13.05.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u potvrđujućem delu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse (razlog na kojem tuženi zasniva posebnu reviziju) jer pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse - presuda ovog suda Rev2 176/2015 od 03.02.2016. godine i Rev2 2205/2016 od 27.10.2016. godine, donetih u činjenično i pravno istovetnim sporovima. Pošto ne postoje drugi razlozi predviđeni navedenom odredbom zbog kojih bi bilo mesta odlučivanju o posebnoj reviziji, niti ih tuženi navodi, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, koja se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju, tužba u ovom sporu podneta je dana 10.08.2018. godine, a vrednost pobijenog dela drugostepene presude je iznos od 254.721,59 dinara koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Iz tog razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u stavu trećem izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. ZPP. Tuženi nije uspeo u ovom postupku, pa zato nema pravo na naknadu troškova postupka po reviziji.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
