Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 1232/18 (16) od 25.01.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu isplati za period od februara 2014. godine zaključno sa septembrom 2016. godine na ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu noćnog rada pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 78.717,94 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima postupka, do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1638/19 od 09.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člna propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete u visini neisplaćenog dodatka na platu – uvećane plate za noćni rad, rad u dane državnih i verskih praznika i prekovremeni rad, što predstavlja vanredno radno angažovanje tužioca. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima u identičnim činjenično-pravnim situacijama, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2 tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Članom 403. stav 3 ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 15.09.2016. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 177.948,71 dinar.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić