Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je je bio zaposlen na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima tehničara (...), na osnovu ugovora o radu od 11.10.2010. godine i pratećih aneksa ugovora o radu. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 22.10.2021. godine, utvrđeni su organizacioni delovi preduzeća, između ostalog i organizacioni deo Centar za informacione tehnologije sa dve organizacione celine i to Odsekom za sistemsku podršku koji se bavi poslovima razvoja, funkcionisanja i održavanja računarske i komunikacione opreme, računarske mreže i sistemskog softvera i Odseka za razvoj i održavanje informacionog sistema koji se bavi poslovima razvoja, funkcionisanja i održavanja informacionog sistema i aplikativnog softvera. U pregledu organizacije sa radnim mestima, pod brojem 125 predviđen je rukovodilac Centra za IT, kao jedini izvršilac, pod brojem 126 u Odseku za sistemsku podršku radno mesto tehničar (...) za jednog izvršioca, a u okviru Odseka za razvoj i održavanje informacionog sistema, pod brojem 127, 128 i 129 izvršilac na radnom mestu rukovodioca odseka, jedan izvršilac na radnom mestu samostalni programer i jedan izvršilac na radnom mestu tehničar II. Odlukom o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 22.11.2021. godine, predviđeno je da Centar za informacione tehnologije ima jednu organizacionu celinu i to Odsek za razvoj i održavanje informacionog sistema koji se bavi poslovima razvoja, funkcionisanja i održavanja informacionog sistema i aplikativnog softvera, a brisan je opis poslova za radna mesta, između ostalog i pod rednim brojem 126 tehničar (...). Tuženi je 01.12.2021. godine doneo Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih u cilju što efikasnijeg obavljanja poslova delatnosti tuženog i prilagođavanja radnih mesta i broja izvršilaca stvarnim potrebama procesa rada u preduzeću, sa konstatacijom da je Sindikat zaposlenih tuženog dao mišljenje na dostavljeni predlog Odluke od 22.11.2021. godine, koja je objavljena na oglasnim tablama preduzeća 23.11.2021. godine i stupila na snagu 01.12.2021. godine. Članom 6. su navedeni zaposleni za čijim radom je došlo do prestanka potrebe i to: za radom četiri zaposlena na neodređeno vreme, između ostalih i za radom AA – tehničara (...). Ukupan broj zaposlenih u preduzeću na dan donošenja odluke je bio 327. Odlukom je predviđena isplata otpremnine zaposlenima kojima će biti otkazan ugovor o radu. Tuženi je 01.12.2021. godine, doneo sporno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu, raspoređenom na poslovima tehničara (...) u Odseku sa sistemsku podršku u Centru za IT, na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. i 158. Zakona o radu, kao i na odredbu člana 57. stav 1. Posebnog kolektivnog ugovora za javna komunalna preduzeća i druga javna preduzeća grada Novog Sada i člana 70. stav 1. KU za JKP „Novosadska toplana“ Novi Sad, usled organizacionih promena kod tuženog zbog kojih je prestala potreba za njegovim radom na poslovima na kojima je raspoređen uz navod da se zaposlenom nije moglo obezbediti obavljanje drugih poslova u preduzeću, niti su postojale mogućnosti za njegovo osposobljavanje na drugim poslovima. Pre ukidanja Odseka za sistemsku podršku, tužilac je bio jedini zaposleni u ovom odseku. Nakon tužiočevog otkaza, kod tuženog je angažovana firma van preduzeća koja održava računare, dok ostale poslove iz opisa tužiočevog radnog mesta obavljaju svi zaposleni u Centru za IT.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud, primenom odredbi materijalnog prava i Zakona o radu, odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, a odbacio zahtev za raspoređivanje tužioca.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 sa izmenama) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehonoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Kao uslov za primenu otkaznog razloga iz navedene odredbe zakona potrebno je da usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, prestane potreba za obavljanjem određenog posla, pa se ugovor o radu zaposlenom otkazuje zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla koje zaposleni obavlja u vreme otkaza. Po oceni ovog suda, kod tuženog je došlo do tehnoloških i organizacionih promena koje su dovele do smanjenja ukupnog broja zaposlenih. Tuženi je 22.11.2021. godine doneo Odluku o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojom više nije predviđeno radno mesto tehničar u Odseku za sistemsku podršku na kojem je tužilac radio. Kako je radno mesto na kojem je tužilac radio ukinuto, to je došlo do prestanka potrebe za njegovim radom, što je osnov za primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Osnov za prestanak potrebe za određenim poslom iskazan je kroz izmenu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je brisan opis poslova za navedeno radno mesto tehničar (...).

Neosnovani su navodi revizije da je potreba za njegovim radnim mestom postojala s obzirom da je tuženi angažovao spoljnu firmu za obavljanje ovih poslova i da su razlozi zbog kojih mu je otkazan ugovor o radu drugačiji od onih koji su navedeni. Naime, izmenom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova brisan je opis poslova za radno mesto tužioca tehničar u Odseku za sistemsku podršku, a u okviru autonomije poslodavca je da vršenje određenih poslova organizuje poveravanjem poslova drugim zaposlenima ili putem trećih lica – angažovanje firme van preduzeća koja održava računare i raspoređivanje poslova na sve zaposlene u Centru za IT, što je u skladu sa zakonom. Stoga sud nema ovlašćenje da ispituje na koji pravno dozvoljeni način će poslodavac organizovati obavljanje određenih poslova ako je poslodavac procenio da je to za njega rentabilnije i prihvatljivije. U konkretnom slučaju, zakonitost osporenog rešenja je od važnosti da tuženi nije zasnovao radni odnos sa drugim licem za obavljanje istih poslova, već je za to angažovao lice preko agencije i ostale zaposlene.

Neosnovani su i navodi u reviziji da je tužiocu bilo onemogućeno obavljanje svih poslova iz opisa radnog mesta tehničar (...) odlukom BB mimo svih procedura i bez donošenja bilo kakvih odluka od strane poslodavca i da razlozi za otkaz ugovora o radu tužiocu nisu oni koji su navedeni u rešenju. Ovo sa razloga što je u konkretnom slučaju kod tuženog došlo do organizacionih promena koje su dovele do ukidanja Odseka za sistemsku podršku i ukidanja radnog mesta u ovom odseku na kojem je tužilac radio, a eventualno postupanje neposrednog rukovodioca tužioca BB nije dokazano kao razlog za otkaz ugovora o radu, niti je tužilac podneo nadležnom sudu tužbu radi utvrđivanja zlostavljanja na radu. Stoga je tužiocu radni odnos prestao na osnovu zakonitog rešenja otkaza ugovora o radu, pa je pravilno odbijen tužbeni zahtev za poništaj ovog rešenja, a posledično i za vraćanje na rad, s tim što odluka o odbacivanju tužbe u ovom delu nije od uticaja na drugačiju odluku. Tuženi je dokazao da je tužiocu prestao radni odnos zbog realnih potreba posla (ukinuto radno mesto na kojem je tužilac radio), a ne zbog onemogućavanja tužioca za obavljanje poslova iz opisa njegovog radnog mesta koje je u reviziji okarakterisano kao zlostavljanje na radu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju i pratećih taksi je odbijen kao neosnovan, jer navedeni troškovi nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. ZPP.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković