Tuženi je blagovremeno dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u skladu sa članom 408. Zakona o parničnom postupku i ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23- drugi zakon), na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U reviziji se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena pred drugostepenim sudom, ali se ne navodi određeno koju odredbu ZPP drugostepeni sud nije primenio, ili nije pravilno primenio, a što bi uticalo na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilje su bile u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog i bile su raspoređene na poslovima „...“, do otkaza ugovora o radu od 14.02.2020. godine. Pravilnikom tuženog o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 14.10.2019. godine, ukinuta su radna mesta na kojima su tužilje radile. Odlukom o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih od 27.11.2019. godine tuženi je utvrdio da je usled teškoća izazvanih posledicama opšte ekonomske krize, teškoćama u poslovanju i prezaduženosti, potrebno pristupiti organizaciono tehnološkim promenama i u skladu sa tim doneo novu sistematizaciju poslova, u kom postupku utvrđivanja viška zaposlenih osnovni kriterijum je dobrovoljnost, pa ukidanje radnih mesta i ocena radnog učinka. Obaveštenjem od 27.11.2019. godine, zaposleni su obavešteni o sprovođenju organizacionih promena, a 29.11.2019. godine upućen im je javni poziv za dobrovoljno prijavljivanje za program rešavanja viška zaposlenih. Odlukom tuženog od 14.02.2020. godine, utvrđeni su konačno poslovi za kojima je u potpunosti prestala potreba i tom odlukom su obuhvaćena i radna mesta na kojima su radile tužilje. Osporenim rešenjima je konstatovano da je tužiljama obračunata i isplaćena otpremnina, te da im nije mogao biti obezbeđen premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, dokvalifikacija, rad sa skraćenim radnim vremenom i druga prava u skladu sa Zakonom o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da nije osnovan tužbeni zahtev za poništaj kao nezakonitih rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje tužilja na rad, na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 13/17), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnom slučaju, promenjenom organizacijom kod tuženog došlo je do ukidanja radnih mesta tužilja. Poslovi koje su tužilje do tada obavljale – ..., nakon toga vrše svi zaposleni u pogonu proizvodnje kroz autokontrolu, a kontrolu njihovih izveštaja vrši predstavnik rukovodstva za kvalitet i bezbednost proizvoda, pri čemu se na svaka četiri meseca sprovodi i eksterna kontrola. Stoga su neosnovani revizijski navodi da je radno mesto tužilja ukinuto, ali ne i poslovi koje su tužilje obavljale.

Neosnovano se revizijom ukazuje i na činjenicu da je tuženi kao poslodavac morao tužiljama ponuditi neku od opcija predviđenih zakonom u smislu raspoređivanja na drugo radno mesto, premeštaj na druge poslove, prekvalifikacije, ili premeštaj kod drugog poslodavca. U obrazloženju pobijanog rešenja je navedeno da nije postojala mogućnost da se tužiljama obezbedi premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija, dokvalifikacija, rad sa skraćenim radnim vremenom i druga prava u skladu sa Zakonom o radu. Zato je na tužiljama teret dokazivanja činjenice da je tuženi bio u mogućnosti da tužiljama obezbedi jednu od navedenih mera, u smislu člana 231. stav 2. Zakona o parničnom postupku, pa takvi revizijski razlozi, bez pružanja potrebnih podataka i dokaza u postupku, nemaju značaja za drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije, kojima se ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazlagani.

Odluka o troškovima postupka je pravilna jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković