Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ZPP, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje, dok bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... na osnovu zaključenog Ugovora o radu br. .. od 23.08.2010. godine. Tuženi je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 28.09.2018. godine, u kojem je naveo da su nastupili razlozi za otkaz ugovora o radu zbog štete nastale usled lošeg rada shodno članu 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, te kojim se tužilac opominje da zbog neprimerenog ponašanja i odbijanja da plati deo kazne (1/3 zbog nekontrolisanja vinjete za autoput u Mađarskoj), kao i drugih neprijatnosti pretnji i ucena kojim izlaže sve zaposlene na referentskim mestima kod tuženog i direktora i vlasnika tuženog. Tužilac se na navedeno upozorenje pismeno izjasnio 08.10.2018. godine i naveo da dokazi nisu obrazloženi, da nije mogao da izvrši uvid u dokumente iz kojih se moglo videti da je on upravljao navedenim vozilom 04.08.2018. godine, da je vinjeta istekla 30.07.2018. godine a vozilo upotrebljavano, da nije odbio da plati deo kazne od ukupne vrednosti od 1/3 i da ne želi da plati celu trećinu kazne s obzirom da je štetu prouzrokovalo više zaposlenih. Osporenim rešenjem o otkazu Ugovora o radu od 09.10.2018. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu br. ... od 31.01.2014. godine zbog učinjenih povreda radne obaveze krivicom zaposlenog iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 3. Zakona o radu i povrede radne dužnosti iz člana 91. tačka 1., 4. i 6. Pravilnika o radu, te je određeno da radni odnos tužiocu prestaje danom donošenja rešenja. Prema obrazloženju osporenog rešenja tužilac 04.08.2018. godine nije izvršio kontrolu i proveru vinjete i nije utvrdio da li je ista važeća pre polaska na vožnju u Mađarsku, te ovakvim nesavesnim i nemarnim odnosom prema radu i neodgovornim korišćenjem sredstava naneo štetu poslodavcu koji je zbog istekle vinjete na vozilu kojim je predmetnog dana upravljao tužilac platio kaznu od 224 evra. Tužilac je usmeno opomenut od strane direktora i pozvan da zajedno sa drugim vozačem i poslodavcem podeli troškove novčane kazne na tri dela, ali je tužilac na drzak, grub i preteći način usmeno odgovorio direktoru i odbio da poslodavcu nadoknadi štetu koju je prouzrokovao svojom krivicom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je pozivom na član 15, 179. stav 2. i 3, 180. i 185. Zakona o radu odbio zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu, uz zaključak da je tužilac učinio povredu radnih obaveza i ispoljio nepoštovanje radne discipline koje mu je stavljeno na teret osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu i da je tuženi pre donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu uručio upozorenje o postojanju razloga za otkaz u kom je obrazložio koju povredu radne obaveze je tužilac učinio, te da ne postoji protivrečnost između navoda u upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i poništio osporeno rešenje otkaza ugovora o radu, uz zaključak da tužiocu nije omogućeno pravo na odbranu u smislu člana 180. Zakona o radu. Prema stanovištu drugostepenog suda, ovo s toga jer tužilac upozorenjem nije bio upoznat sa konkretnim radnjama povrede radne obaveze i nepoštovanja radne discipline koje su bile razlog za donošenje osporenog rešenja, s obzirom da se iz sadržine upozorenja ne mogu nesumnjivo identifikovati način, mesto i vreme izvršenja povrede radnih obaveza i nepoštovanje radne discipline koje se tužiocu stavlja na teret.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev i poništio kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu.

Članom 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 2) i necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada (tačka 3).

Prema članu 180. stav 1. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. istog člana propisano je da je u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

U konkretnom slučaju tužiocu je otkazan ugovor o radu iz razloga propisanih članom 179. stav 2. tačka 1. i 3. Zakona o radu, zbog povrede radnih dužnosti iz člana 91. tačka 1, 4. i 6. Pravilnika o radu sa razloga što je nesavesno, nemarno izvršavao radne dužnosti i obaveze, nedolično ponašao, da je necelishodno i neodgovorno koristio sredstva rada, da 04.08.2018. godine nije izvršio kontrolu i proveru vinjete, pa ista nije važeća pre polaska na vožnju u Mađarsku, što je obaveza vozača kao i da je na drzak, grub i preteći način usmeno odgovorio direktoru i odbio da nadoknadi štetu poslodavcu koju je prouzrokovao svojom krivicom. U upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 28.09.2018. godine samo su paušalno navedeni razlozi za otkaz ugovora o radu bez konkretnog identifikovanja povrede radne dužnosti u smislu vremena i načina na koji je izvršena i dokaza kojima su te povrede utvrđene.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, upozorenje koje je dostavljeno tužiocu ne sadrži elemente propisane članom 180. Zakona o radu, jer se iz sadržine upozorenja ne mogu nesumnjivo identifikovati način, mesto i vreme izvršenja povrede radnih obaveza i nepoštovanje radne discipline koje se tužiocu stavlja na teret.

Kako je navedenim postupanjem tuženog, tužiocu uskraćeno garantovano pravo na odbranu iz člana 180. Zakona o radu, rešenje o otkazu ugovora o radu pravilno je poništeno kao nezakonito, a tuženi pravilno obavezan da tužioca vrati na rad, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu, suprotno navodima revizije.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković