Iz navedenog proizlazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.

Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Pobijanom drugostepenom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, kojom je obavezan tuženi da isplati tužiocu na ime zajma iznos od 90.000,00 dinara, u situaciji kada je tužilac sa tuženim posle prestanka radnog odnosa, zaključio ugovor o kratokročnoj pozajmici – zajmu od 08.11.2019. godine, radi isplate iznosa od 90.000,00 dinara i koji iznos je tuženi primio.

Prema oceni Vrhovnog suda, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja. Pri tom, navodima revizije se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Međutim, posebna revizija se ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, s obzirom na to da to nisu revizijski razlozi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, imajući u vidu da je posebna revizija dozvoljena samo zbog pogrešne primene materijalnog prava pod dodatnim, posebnim uslovima koji su izuzetno propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba je podneta 16.07.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 90.000,00 dinara, koji iznos je dosuđen tužiocu na ime glavnog tužbenog zahteva.

Odredbom člana 441. ZPP je propisano da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Dakle, u sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčana potraživanja.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Prema tome, kako se radi o sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela na ime glavnog tužbenog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vladislava Milićević,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković