Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tužene po osnovu ugovora o radu od 24.11.2017. godine, na određeno vreme počev od 27.11.2017. godine. Po tom ugovoru, tužilac je obavljao poslove „...“. Potom su zaključivani aneksi tog ugovora i to ukupno 18 aneksa ugovora o radu zaključno sa 31.01.2021. godine, u kom periodu je tužilac kod tužene sve vreme obavljao iste poslove s tim što je u periodu od 01.07.2018. do 31.01.2020. godine, na osnovu zaključenih 8 ugovora o radu, osnov zaključenja u istim potreba realizacije projekta po ugovoru broj .. . Pobijanim rešenjem tužene broj .. od 28.01.2021. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu na određeno vreme 31.01.2021. godine, zbog isteka vremena na koji je zaključen.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilac, sve vreme ugovornog odnosa odnosno tri godine dva meseca i četiri dana, radio iste poslove te da je potreba za njegovim radom i obavljanjem tih poslova bila stalna a ne povećana, pa su se stekli uslovi da se aktivira pravilo preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme na osnovu odredbe člana 37. stav 6. Zakona o radu, zbog čega je tužena nezakonito tužiocu otkazala ugovor o radu pobijanim rešenjem broj .. od 28.01.2021. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1). Poslodavac može da zaključi jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji, sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca (stav 2). Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Na osnovu izloženog, sledi da se više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (sukcesivni ugovori) imaju smatrati jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na poslovima čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba u smislu navedene odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu, ukupno trajanje rada, po više ugovora, ne može biti duže od 24 meseca. Za preobražaj radnog odnosa je dovoljno da zaposleni radi još pet radnih dana po isteku dve godine (24 meseca), što je ovde slučaj.

U konkretnom slučaju, tužilac je u periodu od 27.11.2017. do 31.01.2021. godine sa tuženom zaključio jedan ugovor o radu i 18 njegovih aneksa po kojima mu je bez prekida, produžavan rad na istim poslovima, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je, u smislu odredbe člana 37. st. 1. i 6. Zakona o radu, došlo do preobražaja radnog odnosa tužioca na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Pošto su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužiocu radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme 01.02.2021. godine (u granicama tužbenog zahteva na osnovu odredbe člana 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku), sledi da je pobijano rešenje tužene kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, nezakonito, a tužena je dužna da tužioca vrati na rad, na iste poslove, na osnovu odredbe člana 191. Zakona o radu.

Navodima revizije revidenta o tome da je na osnovu aneksa ugovora o radu od 01.07.2018. godine, promenjen osnov ugovora o radu jer je taj, kao i kasniji aneksi, sa tužiocem zaključen zbog potrebe realizacije projekta po ugovoru broj .., ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude, imajući u vidu da tužena tokom postupka nije dostavila ugovore na koje se pozivala a koji se navodno odnose na realizaciju projekta, pa su nižestepeni sudovi zaključili da tu činjenicu tužena nije dokazala, a bila je dužna na osnovu odredbe člana 231. Zakona o parničnom postupku. S tim u vezi, navodi revizije tužene o pogrešno i nepravilno utvrđenom činjeničnom stanju su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja na osnovu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj.

Neosnovani su navodi revizije revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava obavezivanjem tužene da tužioca vrati na rad na poslove „...“, jer sudovi nisu nadležni da raspoređuju zaposlenog na konkretno radno mesto. Suprotno tim navodima revizije revidenta, u konkretnom slučaju se radi o pravu zaposlenog u slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa na osnovu odredbe člana 191. Zakona o radu, kojom je propisano da je poslodavac dužan da u slučaju kada je pravnosnažnom odlukom utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposlenog vrati na rad, ako to zaposleni zahteva. Poništajem rešenja o prestanku radnog odnosa prestaju sve pravne posledice koje je ono proizvelo pa, u tom smislu, sud određuje uspostavljanje pređašnjeg stanja – reintegraciju zaposlenog, koja podrazumeva vraćanje na rad na radno mesto na kome je zaposleni radio u momentu nezakonitog otkaza. Dakle, ne radi se o raspoređivanju zaposlenog na konkretno radno mesto, kako revident neosnovano u reviziji tvrdi, a što ne bi bilo u nadležnosti suda, već se radi o nalaganju uspostavljanja stanja koje je postojalo pre donošenja nezakonitog rešenja o otkazu, kao posledici nezakonitog otkaza.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i člana 154. Zakona parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić