.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4269/2023
09.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ... , čiji je zajednički punomoćnik Miloš Zelović, advokat iz ... , protiv tuženog Univerzitetskog kliničnog centra Srbije sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3029/23 od 27.07.2023. godine, u sednici održanoj 09.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3029/23 od 27.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3029/23 od 27.07.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1579/21 od 21.03.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe izvršeno podneskom tužilje od 30.08.2022. godine. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji BB na ime razlike između minimalne zarade i isplaćene plate za standardni učinak i vreme provedeno na radu za period od marta 2018. godine zaključno sa decembrom 2018. godine isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji BB na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od marta 2018. zaključno sa februarom 2021. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji BB za period od marta 2018. godine zaključno sa februarom 2021. godine na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji AA na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od marta 2020. godine zaključno sa februarom 2021. godine isplati neisplaćene naknade za ishranu u toku rada prema pojedinačno opredeljenim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužilji AA na ime neisplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od marta 2020. godine zaključno sa februarom mesecom 2021. godine isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom sedmim izreke tužilja BB oslobođena je obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom osmim izreke, tužilja AA oslobođena je obaveze plaćanja sudskih taksi. Stavom devetim izreke, obavezan je tuženi da tužilji BB naknadi troškove parničnog postupka od 101.500,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom desetim izreke, odbijen je zahtev tužilje AA za nankadu troškova parničnog postupka. Stavom jedanaestim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3029/23 od 27.07.2023. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom, devetom, desetom i jedanaestom izreke i žalbe tužilja i tuženog odbijene kao neosnovane. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilje su podnele odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka nisu tražile.
Premet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime manje isplaćene minimalne zarade. Nižestepeni sudovi su odluku o osnovanosti zahteva u pobijanom delu doneli primenom člana 111. Zakona o radu, o pravu na minimalnu zaradu koja pripada svim zaposlenima bez obzira na to ko je njihov poslodavac, kao zakonski minimum kojim se obezbeđuje zaštita i zadovoljavaju egzistencijalne i socijalne potrebe. O pravu na minimalnu zaradu zaposlenih u javnim službama, na koje se primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, izjašnjavao se i Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi (odluka Už 8873/2014 od 29.09.2016. godine).
Sledstveno izloženom, po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP, ni radi novog tumačenja prava, a ni u cilju ujednačavanja sudske prakse. Tuženi uz reviziju nije priložio drugačije odluke koje su donete u istovetnim činjeničnopravnim sporovima.
Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 441. ZPP je propisano, da je, revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Članom 403. stav 3. ZPP, je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 10.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 6.250,80 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
