Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju tužene.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23-drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz stava 1. tog člana za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

 

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kao civilno lice na službi u Vojsci Srbije, Vojna ustanova „Dedinje“. Rešenjem direktora tužene od 22.11.2011. godine, određeno je da se na važeću vrednost boda dodaje postojeći vojni dodatak od 15% koji se u obračunskom listu plate iskazuje u stavci „zarada po vremenu“ i ovakav obračun zarada zaposlenih civilnih lica na službi kod tužene primenjivao se od 01.11.2011. godine do juna 2019. godine. Novim rešenjem tužene od 14.06.2019. godine, određeno da se iz važeće vrednosti boda ponovo izdvaja vojni dodatak i posebno iskazuje na platnom listu a da se ovakav obračun primenjuje počev od zarade za jun 2019. godine i da donošenjem tog rešenja prestaje da važi rešenje tužene od 22.11.2011. godine. U obračunskim listama tužilje za sporni period nije iskazana i vrednovana stavka vojni dodatak. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, koji je zasnovan na dostavljenim obračunskim listama plate tužilje, ukupan iznos vojnog dodatka od 15% za tužilju za utuženi period iznosi 233.118,38 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i prihvativši nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke zaključio je da je tužbeni zahtev tužilje osnovan jer, iako je tužena bila u obavezi da tužilji obračunava i isplaćuje vojni dodatak u visini od 15%, ona to u utuženom periodu nije činila.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, potvrdio prvostepenu presudu. Ovakvu odluku drugostepeni sud je doneo nakon pribavljenog izjašnjenja veštaka da tužilji u utuženom periodu nije isplaćivan vojni dodatak u visini od 15%.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilnost primene materijalnog prava se za sada ne može ispitati zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Odredbom člana 194. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007, 94/2019), propisano je da civilna lica u službi Vojske Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1) i da će ministar odbrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis koji će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (stav 4). Članom 195. istog zakona, propisano je da će uslove, način i postupak transformacije vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama do završetka transformacije urediti Vlada (stav 1.) a da do stupanja na snagu propisa iz stava 1. ovog člana civilna lica na službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa, prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije (stav 2.)

Vlada je na osnovu napred citiranog člana 195. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije donela Uredbu o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenim u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/07,10/13). Prema članu 9a Uredbe, zaposleni u vojnim ustanovama koji obavljaju proizvodnu i uslužnu deltanost po principu sticanja i raspodele dobiti, do završetka transformacije tih ustanova ostvaruju pravo i obavezu iz radnog odnosa u skladu sa zakonom o Vojsci Srbije, a pravo na isplatu plate, naknade i drugih primanja, ostvaruju u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova.

Saglasno napred citiranim odredbama zakona i Uredbe, te kod činjenice da u spornom periodu još uvek nije bila završena transformacija VU „DEDINJE“, na plate, naknade i druga primanja zaposlenih u toj ustanovi primenjivao se Pravilnik o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU „DEDINJE“ od 10.04.2006. godine, koji je u članu 19. stav 1. propisivao da civilnom licu u ustanovi pripada vojni dodatak zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u vojsci, a naročito zbog učešća na vojnim vežbama, logorovanjima, manevrima i uzbunama, rada dužeg od punog radnog vremena (član 196. i 135. Zakona o VJ), vršenja službe u svim uslovima, kao i zbog drugih vanrednih situacija prouzrokovanih potrebama borbene gotovosti i to 15% od osnovne plate.

U konkretnom slučaju, tužilji kao civilnom licu na službi kod tužene, u smislu člana 19. stav 1. navedenog Pravilnika, pripada pravo na isplatu vojnog dodatka od 15%. Međutim, ostala je nerazjašnjena struktura plate, odnosno da li je tužilji taj dodatak isplaćen kao element osnovne plate u sklopu vrednosti boda te plate. Naime, prema rešenju direktora tužene od 22.11.2011. godine, vojni dodatak od 15% počev od novembra te godine (sve do juna 2019. godine) obračunavao se u sklopu vrednosti boda osnovne plate, odnosno bio je uračunat u osnovicu za obračun i isplatu plate tužilje, a sudski veštak se u odnosu na te okolnosti nije izjasnio u svom nalazu.

Sudski veštak je sačinio matematički obračun iznosa vojnog dodatka polazeći od platnih listića za obračun i isplatu plate iz kojih se ne vidi njena struktura, bez utvrđenja cene rada (boda) koja je važila u spornom periodu i vrednosti iste sa uvećanjem od 15%. Pri tom, izjašnjenjem veštaka na raspravi pred drugostepenim sudom da tužena tužilji u utuženom periodu nije isplaćivala vojni dodatak od 15%, nije otklonjena nepotpunost nalaza i mišljenja veštaka. Naime, kao jedno od dokaznih sredstava propisanih ZPP-om, predviđeno je veštačenje a veštačenje podrazumeva izradu nalaza i mišljenja od strane stručnog lica. U konkretnom slučaju, postoji mišljenje veštaka, ali isto nije zasnovano na potpunom nalazu iz koga bi sud, mogao oceniti pravilnost tog mišljenja. U postupku pred prvostepenim sudom veštak je čak dao kontradiktorno mišljenje da tužena jeste tužilji počev od novembra 2011. godine uvećala vrednost boda za 15% ali je dalje naveo da je navedeno prividno jednako sa 15% vojnog dodatka i da se već prilikom sledećeg povećanja vrednosti boda po nekom osnovu po odluci direktora, samo množi vrednost tog boda puta broj bodova za osnovnu zaradu u kom je u tom slučaju gubi se uvećanje za vojni dodatak od 15%.

Stoga će drugostepeni sud u ponovnom postupku potpuno utvrditi činjenično stanje u smislu iznetih primedbi da bi potom pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o tužbenom zahtevu.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je ona ukinuta.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković