.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4272/2022
10.02.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Jasmine Stamenković i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladislava Kovač, advokat u ..., protiv tužene Osnovne škole „Svetozar Marković Toza“ Elemir, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3218/22 od 27.07.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 10. februara 2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3218/22 od 27.07.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3218/22 od 27.07.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu 29P1 198/21 od 25.05.2022. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun zarade, u periodu od 01.01.2018. do 31.12.2020. godine, isplati iznos od 194.996,16 dinara i to pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od opredeljenih datuma dospelosti do isplate, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka u iznosu od 101.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti do konačne isplate i odbijen je kao neosnovan zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos parničnih troškova za period od presuđenja do dana izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3218/22 od 27.07.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena navedena prvostepena presuda u usvajajućem delu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužena je izjavila blagovremenu reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom odlukom pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev tužilje za isplatu potraživanja prema tuženom poslodavcu na ime uvećanja koeficijenta za 10%, zbog toga što je tužilja u utuženom periodu, u odeljenjima u kojima je predavala ..., radila i sa decom ometenom u razvoju po individualnom obrazovnom planu (IOP1 i IOP2). Navedeno uz obrazloženje da je Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/2001, 15/2002, 30/2002, 32/2002, 69/2002, 78/2002, 61/2003, 121/2003, 130/2003, 67/2004, 120/2004, 5/2005, 26/2005, 81/2005, 105/2005, 109/2005, 27/2006, 32/2006, 58/2006, 82/2006, 106/2006, 10/2007, 40/2007, 60/2007, 91/2007, 106/2007, 7/2008, 9/2008, 24/2008, 26/2008, 31/2008, 44/2008, 54/2008, 108/2008, 113/2008, 79/2009, 25/2010, 91/2010, 20/2011, 65/2011, 100/2011, 11/2012, 124/2012, 8/2013, 4/2014, 58/2014), i to članom 3. stav 1. tačka 1. podtačka 4., propisano da se koeficijent iz člana 2. ove uredbe uvećava 10% zaposlenom u školi za decu ometenu u razvoju i nastavniku odeljenja za decu ometenu u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi, pa je uzeto u obzir da je jedan od ciljeva redovnog vaspitno-obrazovnog sistema i inkluzija, odnosno uključivanje u taj sistem i dece sa teškoćom u razvoju, te da je u konkretnom slučaju neophodno šire, sistemsko i ciljno tumačenje navedene Uredbe, uz njenu primenu i na konkretnu situaciju u kojoj je tužilja u okviru redovne osnovne škole, u svojim odeljenjima radila i sa učenicima ometenim u razvoju. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Revident ne ukazuje na druge pravnosnažne sudske odluke u kojima je u istoj činjenično pravnoj situaciji drugačije odlučeno.
Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilja je tužbu podnela 29.01.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 194.996,16 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 1.658,54 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, već na potraživanje u novcu, vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Iz navedenih razloga, izjavljena revizija nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
