U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženom 30.09.2021. godine zaključila ugovor o radu za obavljanje poslova „spremačica prostorija u kojima se pružaju zdravstvene usluge“ u Službi za ..., zbog povećanog obima posla, počev od dana potpisivanja ugovora, u najdužem trajanju od 3 meseca. Nov ugovoro o radu je zaključen 21.12.2021. godine takođe na određeno vreme, po istom osnovu i za obavljanje istih poslova u istoj službi, počev od 05.01.2022. godine, u najdužem trajanju od 3 meseca. Ugovorom o radu od 31.03.2022. godine zasnovan je radni odnos na određeno vreme po istom osnovu za obavljanje istih poslova u istoj službi počev od 05.04.2022. godine u najdužem trajanju od 3 meseca, a ugovorom o radu od 02.07.2022. godine pod istim uslovima zasnovan je radni odnos počev od 05.07.2022. godine u najdužem trajanju od 3 meseca. Rešenjima tužene otkazani su svi napred navedeni ugovori o radu, a poslednji zaključeni ugovor o radu otkazan je rešenjem tužene od 29.09.2022. godine sa danom 04.10.2022. godine, kada je tužilji prestao radni odnos. Prema izveštaju tužene o izvršenim zdravstvenim uslugama na ... odeljenju u periodu od 01.09.2019. godine do 01.10.2019. godine, broj pacijenata je bio ukupno četiri, a toliki je bio i broj kontakata i broj epizoda nege, ukupan broj usluga 14. U periodu od 01.09.2021. godine do 01.10.2021. godine broj pacijenata je bio 70, broj kontakata 71, broj epizoda nege 70 i broj usluga 229. U periodu od 01.09.2022. godine do 01.10.2022. godine broj pacijenata je bio 37, broj kontakata 37, broj epizoda nege 37, a broj usluga ukupno 330. Tužena je nadležnom Ministarstvu 02.08.2022. godine podnela molbu za odobrenje za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, između ostalog, za sedam tehničkih radnika i to dva sa srednjom i pet sa nižom stručnom spremom, a 05.09.2022. godine Ministarstvo je dalo saglasnost na osnovu člana 27k stav 1. i 2. Zakona o budžetskom sistemu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, između ostalog, za dva izvršioca sa nižom stručnom spremom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da povećan obim posla, koji je naveden kao osnov zaključenja ugovora o radu na određeno vreme sa tužiljom, u noverilanoj odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu, nije više razlog za zasnivanje radnog odnosa, pa su ugovori o radu na određeno vreme zaključeni sa takvim osnovom nezakoniti. Činjenica da je ugovore o radu na određeno vreme tužilja zaključivala u vreme pandemije Covid 19 nije od uticaja, u Službi za ... postojala stalna potreba za izvršiocima na radnom mestu spremačice.

Po stanovištu prvostepenog suda, Zakon o budžetskom sistemu, iako je tužena korisnik javnih sredstava, ne može da predstavlja Lex specialis u odnosu na Zakon o radu, jer se odredbe tog zakona odnose isključivo na zasnivanje radnog odnosa, a ne na regulisanje prerastanja radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Drugostepeni sud je nasuprot tome ocenio da se u ovom sporu ima primeniti odredba člana 27k stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 149/2020), ali da iz navedene odredbe proizilazi da zabrana zapošljavanja u spornom periodu više nije bila na snazi, te su korisnici javnih sredstava mogli zasnovati radni odnos sa novim licima, jer su imali mogućnost dobijanja saglasnosti za nova zapošljavanja. Stoga su nižestepeni sudovi zaključili da predmetni ugovori o radu su zaključeni suprotno zakonu, te u skladu sa članom 37. stav 6. Zakona o radu, utvrđeno je da je tužilja sa tuženom zasnovala radni odnos na neodređeno vreme, pa je primenom člana 191. istog zakona poništeno kao nezakonito rešenje o prestanku radnog odnosa i obavezana tužena da tužilju vrati na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava, što je za posledicu imalo nepotpuno i nepravilno utvrđeno činjenično stanje.

Prema članu 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1); poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2). Stavom 4. ovog člana, utvrđuje se više slučajeva u kojima ugovor o radu na određeno vreme izuzetno može da se zaključi i na period duži od 24 meseca. Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (stav 6).

Odredbom člana 175. stav 1. tačka 1. istog zakona, propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan.

U konkretnom slučaju, tužilja je zaključila tri ugovora o radu na određeno vreme sa tuženim, sva tri ugovora sa istim pravnim osnovom - zbog povećanog obima posla, na osnovu kojih ugovora je radila kod tuženog počev od 30.09.2021. godine do 04.10.2022. godine. Nižestepeni sudovi zaključuju da su ugovori o radu zaključeni između parničnih stranaka protivni odredbi člana 37. stav 1. istog zakona, budući da pravni osnov-povećan obim posla, više ne predavlja poseban slučaj za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme. Međutim, nižestepeni sudovi pri tom ne cene da je navedenom odredbom kao jedan od osnova za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme predviđena potreba da se izvrši posao koji po prirodi traje određeno vreme i u vezi sa tim da se ovaj osnov može odnositi i na situaciju suzbijanja pandemije Covid 19, posebno kod činjenice da je reč o ... bolesti i da je to upravo delatnost službe u kojoj je tužilja bila radno angažovana.

Dalje, tužena je prema članu 2. stav 1. tačka 5, 6. i 8. Zakona o budžetskom sistemu korisnik javnih sredstava, pa se u odnosu na nju primenjuju i odredbe tog zakona.

Zakonom o izmenama i dopunama ovog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 108/2013 od 06.12.2013. godine) u članu 27.e dodati su novi stavovi 34. i 35. kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, dakle postojala je zabrana zapošljavanja i ta zabrana je važila sve do 31.12.2020. godine („Službeni glasnik RS“, br. 72/2019... 149/2020).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 149/20 od 11.12.2020. godine, sa primenom od 01.01.2021. godine) članom 3. dodat je član 27.k kojim je propisano da je u određenim slučajevima dozvoljeno zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme i bez saglasnosti nadležne komisije Vlade RS, ukoliko su ispunjeni predviđeni uslovi u zakonom predviđenom postupku. Naime, u periodu od 01. januara 2021. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Zapošljavanje iz člana 27k stav 1. i 2. ovog člana može se realizovati ukoliko korisnik javnih sredstava ima obezbeđena sredstva za plate, odnosno zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za novo zaposlene, kao i pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim posebnim propisima.

Članom 105. Zakona o budžetskom sistemu, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa u suprotnosti sa tim zakonom primenjuju se odredbe ovog zakona.

Uredbom o postupku za pribavljanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje („Službeni glasnik RS“, br. 159/20 i 116/2023) je bliže uređen postupak za pribavljanje saglasnosti iz stava 1, 2. i 4. ovog člana.

Drugostepeni sud, za razliku od prvostepenog suda, pravilno zaključuje da se na tuženog primenjuju odredbe Zakona o budžetskom sistemu, ali pogrešno zaključuje da od 01.01.2021. godine više nije postojala zabrana zapošljavanja.

Stoga će, u ponovnom postupku, prvostepeni sud postupiti po primedbama iz ovog rešenja. Imaće u vidu sadržinu odredbe člana 37. Zakona o radu i da se povećani obim posla može podvesti pod postojeće razloge za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, pri čemu će poseban značaj dati činjenici da je u vreme zaključenja prvog ugovora o radu između tužilje i tuženog ( za koji momenat tužilja vezuje početak zasnivanja radnog odnosa kod tuženog) bila pandemija Covid 19, što je svakako uticalo na značajno uvećanje obima posla u spornom periodu. Tužilja pritom ništavost ugovora o radu, na osnovu čega se poziva na primenu pravne fikcije o zasnivanju radnog odnosa, zasniva isključivo na tom razlogu, pa ukoliko su ugovori o radu na određeno vreme koje je tužilja zaključivala zakoniti, ne bi bilo osnova za zaključak nižestepenih sudova da postoji pravna fikcija o zasnivanju radnog odnosa kod tuženog, niti bi bilo potrebe za primenom Zakona o budžetskom sistemu, kao posebnog zakona, koji se inače svakako primenjuje na tuženog kao korisnika javnih sredstava, a koji je odredbom člana 27k propisivao ograničenje u zapošljavanju u smislu da u slučaju da je ispunjen limit zapošljavanja propisan im zakonom, mora postojati saglasnost nadležnog organa za nova zapošljavanja. Zahtev za vraćanje na rad je akcesorni zahtev koji zavisi od osnovanosti zahteva za zasnivanje radnog odnosa.

Ukinuta je odluka o troškovima postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković