Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju pobijajući je u stavu prvom i trećem izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda iz člana 374. stav 1. ZPP, jer drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi nije pogrešno primenio odredbe ovog zakona, a što je bilo ili moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova na ispaljivanju protivgradnih raketa od 15.04.2018. godine. Ugovor je zaključen za obavljanje sezonskih poslova ispaljivanja protivgradnih raketa u mestu ..., RC ..., u periodu od 15.04.2018. godine do 15.10.2018. godine, za ugovorenu mesečnu naknadu za svaki mesec radnog angažovanja u iznosu od 4.000,00 dinara. Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka finansijske struke, na osnovu Uverenja o registrovanim podacima za tužilju RF PIO - Filijala Leskovac od 13.04.2023. godine, tužilja u utuženom periodu nije bila prijavljena na obavezno socijalno osiguranje kod tuženog, niti je tuženi uplatio doprinose za obavezno socijalno osiguranje. U navedenom uverenju je evidentirano da je za sporni period tužilja bila prijavljena kod Udruženja građana „Strelci protivgradne zaštite – ...“ i da su u utuženom periodu plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje od strane ovog udruženja. Prema izjašnjenju sudskog veštaka, tuženi nije tužilju prijavio na osiguranje, niti dostavio potrebne obrasce, već je prijavu izvršilo udruženje građana.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, pozivajući se na dokumentaciju tuženog iz odgovora na tužbu, zaključio da je tuženi kao poslodavac ispunio svoju obavezu ne samo obračunom i uplatom iznosa poreza i doprinosa, već i predajom potrebnih obrazaca nadležnim fondovima iz kog razloga je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev za uplatu doprinosa, nalazeći da tuženi, na kome je teret dokazivanja, nije dokazao da je ispunio svoju zakonsku obavezu i za tužilju uplatio doprinose za obavezno socijalno osiguranje za sporni period, jer se dokazi na koje se tuženi poziva u odgovoru na tužbu ne nalaze u spisima predmeta, niti je tuženi iste dostavio sudu, a iz nalaza i i mišljenja sudskog veštaka je utvrđeno da su tužilji u spornom periodu uplaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i da je prijavljena od strane Udruženja građana „Strelci protivgradne zaštite – ...“, a da tuženi nije tužilji prijavio, niti uplatio doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda i razloge na kojima je ono zasnovano prihvata i Vrhovni sud, zbog čega navode revizije tuženog smatra neosnovanim.

U konkretnom slučaju, na osnovu podataka sadržanih u uverenju o registrovanim podacima za tužilju RF PIO, filijala Leskovac od 13.04.2023. godine i nalaza veštaka finansijske struke, proizlazi da tužilja u utuženom periodu nije bila prijavljena na obavezno spocijalno osiguranje kod tuženog, niti je tuženi za period od 15.04.2018. godine do 15.10.2018. godine uplatio doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na isplaćene neto naknade od po 4.000,00 dinara mesečno. U spornom periodu, tužilja je bila prijavljena kod Udruženja građana „Strelci protivgradne zaštite – ...“ i od strane ovog udruženja su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Kod navedenog, pravilno je drugostepeni sud primenom odredbi članova 197. stav 1. i 104. stav 1. i 105. stav 2. Zakona o radu, kao i članova 2., 16. i 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, zaključio da je uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje zakonska obaveza poslodavca, koji je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja, zbog čega je obavezao tuženog da za period od 15.04.2018. godine do 15.10.2018. godine RF PIO uplati za tužilju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na isplaćene naknade od po 4.000,00 dinara mesečno.

Nasuprot navodima revizije, iz nalaza i mišljenja i izjašnjenja sudskog veštaka proizlazi da tuženi u utuženom periodu nije za tužilju uplatio doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, a tuženi suprotno nije dokazao, jer se dokazi na koje se tuženi poziva u odgovoru na tužbu ne nalaze u spisima predmeta, niti je tuženi iste dostavio sudu, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković