.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4317/2022
06.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Stojiljković, advokat iz ..., protiv tužene Komercijalne banke AD Beograd, čiji je punomoćnik Mladen Avramović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2166/21 od 03.06.2021. godine, u sednici održanoj 06.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2166/21 od 03.06.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2166/21 od 03.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3550/19 od 24.11.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je obavezana tužena da na ime naknade štete po osnovu neisplaćene a pripadajuće razlike zarade plati tužilji po osnovu glavnog duga 322.274,20 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na iznose neisplaćenih razlika zarade, kao u njenom sadržaju. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na ime razlike navedenih iznosa neisplaćenih novčanih naknada na ime tužilje uplati pripadajuće doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijala za grad Beograd, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osigunje, Filijala za grad Beograd i doprinose za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Beograd, a po važećim propisima iz oblasti socijalnog osiguranja na dan uplate. Stavom trećim izreke, obavzena je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 65.829,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje, do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2166/21 od 03.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ne postoji potreba novog tumačenja prava, kao ni neujednačena sudska praksa, u vezi zahteva tužilje za naknadu štete (po osnovu pripadajuće razlike u zaradi sa kamatom i uplatu razlike doprinosa za obavezno socijalno osiguranje) zbog nezakonitog aneksa ugovora o radu. Pored toga, tužilja nije uz reviziju dostavila presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno po članu 407. stav 2. ZPP.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete podneta je 08.11.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 322.274,20 dinara.
Predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novčano potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinskopravnim sporovima.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
