Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20 i 10/23 – dr. Zakon, u daljem tekstu: ZPP) i ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a iz obrazloženja revizije proizlazi da se njom ukazuje na to da je prvostepeni sud u postupku počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi članova 8. i 355. stav 5. ZPP, te kako se revizijom ne ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjenog pred drugostepenim sudom, ovi navodi revizije nisu cenjeni.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu ... . Tuženi je 29.03.2017. godine, doneo rešenje o mirovanju radnog odnosa kojim je tužilji odobreno mirovanje radnog odnosa počev od 01.04.2017. godine zbog upućivanja supruga tužilje na rad u inostranstvo u Ambasadru RS u ..., i određeno je da je tužilja dužna da se vrati na rad u roku od 15 dana od dana prestanka obavljanja poslova njenog supruga u inostranstvu, pod pretnjom posledica otkaza. Suprug tužilje je rešenjem Ministarstva spoljnih poslova od 14.09.2016. godine premešten na dužnost u Ambasadru RS u ... i stupio je na dužnost 21.10.2016. godine, na period od četiri godine, gde će sa njim boraviti i supruga, ovde tužilja. Rešenjem tuženog DRO ../2020 od 24.11.2020. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zaključno sa 24.11.2020. godine ili najkasnije danom dostavljanja tog rešenja, zbog toga što se nije vratila na rad kod tuženog u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79. Zakona o radu. Rešenjem o mirovanju radnog odnosa od 29.03.2017. godine, određeno da je tužilja dužna da se vrati na rad u roku od 15 dana od dana prestanka obavljanja poslova njenog supruga u inostranstvu u ambasadi RS, u ..., a da joj se u suprotnom može otkazati ugovor o radu. Tužiljin suprug je stupio na dužnost u Ambasadu u ... 22.10.2016. godine, na period od četiri godine, iz čega proizlazi da je tužilja u roku od 15 dana od 22.10.2020. godine, kada je njenom suprugu prestalo obavljanje poslova u inostranstvu, odnosno konkretno od 06.11.2020. godine bila dužna da se vrati na rad, što ona nije učinila. Tužilja se nije vratila na rad u roku određenom rešenjem tuženog o mirovanju radnog odnosa od 29.03.2017. godine, Tuženog nije obavestila o promenjenim okolnostima, niti je podnela novu molbu sa odgovarajućim dokazima za produženje statusa mirovanja radnog odnosa, U periodu od 20.10.2020. godine do 24.11.2020. godine, nije se obraćala tuženom u bilo kakvoj formi. Zaposleni kod tuženog su, kad je tužilji istekao rok na kojoj je odobreno mirovanje radnog odnosa, pokušavali da je kontaktiraju na broj telefona koji je postojao u evidenciji kadrovske službe tuženog, ali je taj broj bio nedostupan, pokušali su da uspostave kontakt i preko organizacione jedinice u kojoj je tužilja radila, međutim ni zaposleni u toj organizacionoj jedinici nisu imali bilo kakvo obaveštenje o tužilji.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su, suprotno navodima revizije, pravilnom primenom odredaba članova 79. i 179. stav 1. tačka 3) Zakona o radu, doneli odluku o tužbenom zahtevu tako što je prvostepeni sud tužbeni zahtev odbio a drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu, dajući za svoju odluku razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Kako se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi, koje je drugostepeni sud pravilno cenio, Vrhovni sud je zaključio da nije potrebno da detaljno obrazlaže svoju presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, te je primenom odredbe člana 414. stav 2. ZPP, doneta odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković