Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao stalni radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme ugovorom o radu od 14.07.2021. godine, radi obavljanja poslova održavanja mašina i tehničke podrške u pogonu tuženog u ... . Poslovi tužiočevog radnog mesta obuhvataju redovnu kontrolu ispravnosti mašina i opreme, otklanjanja kvarova na mašinama i opremi, te obavljanja drugih poslova po nalogu šefa proizvodnje ili direktora. Na tužiočev rad nije bilo primedbi, svoje poslove je uredno obavljao te je postupao po nalozima pretpostavljenih koji su bili u smeni, kontaktirao je sa Agencijom za bezbednost na radu vezano za njihov deo posla oko bezbednosti mašina, atesta i kontrole ispravnosti istih. Dana 26.09.2022. godine, u pogonu tuženog u ..., zaprimljen je mejl od Agencije za bezbednost na radu, naslovljen zaposlenoj BB u kojem se navodi, između ostalog, da je obaveza tuženog prema Pravilniku i postupku pregleda i provere opreme za rad ispitivanje uslova radne okoline, da pregledaju opremu za rad pre početka korišćenja iste i davanje na upotrebu zaposlenima, navedeno je da je potrebno da majstor koji vodi evidenciju o svim mašinama koje dolaze u ... evidentira koje mašine su dobijene na korišćenje iz drugih mesta, od zadnjeg pregleda koji je bio 08.09.2021. godine u mejlu su tačno označene mašine koje su pregledane dana 08.09.2021. godine kao i mašine na kojima je otklonjen nedostatak i koje trebaju biti ponovo pregledane. U prilogu mejla dostavljen je obrazac broj 9 svih pregledanih mašina u pogonu u..., te da se uporedi ovaj spisak mašina koje su pregledane sa stanjem mašina u pogonu. Narednog dana na početku radnog vremena, BB je rekla zaposlenoj VV da navedeni mejl i spisak preda tužiocu i da on obavi taj posao, VV je odštampala svoj mejl bez priloga – obrazac broj 9 i dala ga tužiocu, te mu je rekla da Agencija za bezbednost traži da se hitno dostavi spisak mašina sa datumima baždarenja istih. Tužilac joj je odmah odgovorio da on nema te podatke i da iz tih razloga naloženi posao ne može izvršiti. VV mu je odgovorila da je to nalog BB i da on taj posao treba da izvrši, tužilac je započeo popis mašina, s tim da nikom nije saopštio da je krenuo sa izvršavanjem radnog zadatka i u svesku je upisivao samo podatke koje je imao na samoj mašini, i to naziv mašine i inventarski broj i datum proizvodnje. Tužilac je otišao kod BB i rekao joj da naloženi posao ne može da izvrši iz razloga što on nema podatke koji se zahtevaju. Tužilac je nakon završenog popisa mašina uočio kada je uporedio podatke sa obrascem broj 9, da je kod 33 mašine istekao rok baždarenja, da nekim mašinama nisu zamenjeni sigurnosni ventili.

Istog dana posle podne, tužilac je imao visok pritisak, pa se javio lekaru koji mu je otvorio bolovanje počev od 29.09.2022. godine. Dana 04.10.2022. godine tužilac je primio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog nepoštovanja radne discipline odnosno neopravdanog odbijanja da izvrši nalog poslodavca, da je povreda takve prirode da zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca, da je dana 27.09.2022. godine tužilac odbio nalog izdat od strane šefa proizvodnje BB, da sačini popis mašina. Tužilac se izjasnio na upozorenje pisanom izjavom od 11.10.2022. godine, u kojem je između ostalog naveo da 27.09.2022. godine nije odbio da izvrši naredbu, već da je neizvodljivo da izvrši naređenje bez potrebnih dokumenata. Pobijanim rešenjem tuženog od 13.10.2022. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu iz razloga predviđenih članom 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu, da tužilac nije poštovao radnu disciplinu predviđenu Zakonom o radu i aktima poslodavca, odnosno što je neopravdano odbio da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca, te da je nepoštovanje radne discipline takvo da zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca. Rešenje je tužilac primio 14.10.2022. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca nalazeći da tužilac nije nikada ranije bio upozoravan, opominjan niti kažnjavan, da tužilac nije imao mogućnosti da postupi u skladu sa nalogom neposrednog predpostavljenog – rukovodioca, jer nije imao pristup podacima za koje je navedeno da treba da unese u popis – datum kontrolisanja istih, a nesporno je da je te podatke imala Agencija i sekretarica administracije tuženog.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako neopravdano odbije da obavlja poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom.

U konkretnom slučaju, tužilac 27.09.2022. godine nije neopravdano odbio da izvrši usmeni nalog dat od strane pretpostavljenog nego se protivio istom navodeći da takav nalog on ne može izvršiti, s obzirom na to da on nema podatke koji se zahtevaju, odnosno da te podatke imaju samo Agencija za bezbednost na radu i sekretarica tuženog, što među strankama nije bilo sporno. Nakon dostavljanja potrebnih dokumenata, tužilac je blagovremno izvršio nalog pretpostavljenog, te prilikom odlučivanja tuženi nije uzeo u obzir okolnosti koje se odnose na razloge nepostupanja, odnosno da li je imao sve mogućnosti da obavi zadatak koji mu je pretpostavljeni zadao, te ponašanje tužioca nije bilo takvog karaktera da opravdava prestanak radnog odnosa. Stoga su pravilno nižestepeni sudovi poništili, kao nezakonito, rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu i usvojili zahtev za vraćanje na rad, imajući u vidu da je pravna posledica poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu reintegracija zaposlenog odnosno vraćanje na rad, shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu.

Suprotno navodima revizije tuženog, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je zaključio da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito.

Neosnovani su navodi istaknuti u reviziji da je do povrede radne discipline došlo od strane tužioca usled neizvršavanja radnog naloga, jer su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili da 27.09.2022. godine tužilac nije neopravdano odbio da izvrši usmeni nalog dat od strane pretpostavljenog, već nije imao podatke koji su potrebni za izvršenje naloga, te je nakon dostavljanja svih potrebnih dokumenata narednog dana, tužilac izvršio radni zadatak koji mu je naložen od strane pretpostavljenog.

Ostalim revizijskim navodima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja revizijski razlog saglasno članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka za sastav revizije je neosnovan, budući da tuženi sa revizijom nije uspeo u smislu člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković