Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz zakonskih razloga predviđenih odredbom člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa čl. 7. i 8. i čl. 231. ZPP pred drugostepenim sudom, budući da su sudovi razmotrili i utvrdili sve činjenice koje su stranke iznele tokom postupka i izveli dokaze koje su stranke predložile, te po svom uverenju na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, odlučili koje će činjenice uzeti kao dokazane uz jasnu i pravilnu materijalno-pravno ocenu. Isticanjem ove bitne povrede postupka revident zapravo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što primenom člana 407. stav 2. ZPP, nije dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog na radnom mestu ... . Rešenjem tuženog od 25.11.2019. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog toga što je dana 16.08.2019. godine, radeći u drugoj smeni, oko 22,35 časova, iz kruga pogona „Tamnava – Istočno polje“ pokušao da iznese 15 litara dizel goriva, smeštenih u četiri plastične flaše i jedan plastični kanister za koje nije posedovao dokumentaciju. Tužilac je na taj način, po oceni poslodavca, učinio povredu radne discipline iz tačke 4. podtačke 10. Odluke o radnoj disciplini (iznošenje mašina, alata, goriva ili drugih materijala iz objekta poslodavca ili poslovnog prostora poslodavca bez prateće dokumentacije). Povodom obaveštenja o učinjenoj povredi od 28.08.2019. godine, tužilac je dao izjašnjenje dana 06.09.2019. godine, negirajući navode iz obaveštenja da je učinio radnju nepoštavanja radne discipline. Tokom postupka je utvrđeno da je tužilac po završetku smene sačinio izveštaj o radu i krenuo uz obod kopa prema svom automobilu, koji je bio parkiran ispred portirnice. Kod sebe je imao manji ranac u kojem su se nalazili peškir i flašica vode. Tom prilikom je sreo kolegu BB, koji je radio u trećoj smeni na istim poslovima kao tužilac, a koga je tužilac obavestio o stanju mašine (buldožera) i potrošnji goriva. U momentu kada je izašao na obod kopa, zastao je i tada se ispred njega pojavio nadzornik obezbeđenja, koji je insistirao mu tužilac prizna šta je bacio sa strane. Nakon toga, tužilac je zajedno sa nadzornikom otišao u portirsku kućicu, gde su ubrzo došli i drugi radnici obezbeđenja i naknadno doneli četiri flaše sa po 2,5 litara goriva i još jedan kanister goriva. Tog dana tužilac nije sam sastavljao izjavu, već je pisao i potpisao tekst koji mu je diktirao nadzornik obezbeđenja. Na kraju smene nije utvrđen nikakav nedostatak goriva u buldožeru kojim je upravljao tužilac. Povodom opisanog događaja protiv tužioca vođen je krivični postupak, a pravosnažnom presudom Osnovnog suda u Lazarevcu K 83/21 od 13.06.2022. godine tužilac je oslobođen optužbe da je izvršio krivično delo sitne krađe iz člana 210. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Ocenom nalaza veštaka ekonomske struke, utvrđeno je da tužiocu, u periodu od 03.12.2019. godine do 28.02.2023. godine, pripada zarada koju bi ostvario da je radio u iznosu od 4.575.275,40 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, poništili kao nezakonito, obavezali tuženog da tužioca vrati na rad i da mu nadoknadi štetu u vidu izgubljene zarade za vreme nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ....13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) kojim je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Odluka tuženog o radnoj disciplini u tač. 4. podt. 10. propisuje da iznošenje mašina, alata, goriva i drugih materijala JP „EPS“ a.d. iz objekta ili poslovnog prostora poslodavca bez potrebne prateće dokumentacije predstavlja nepoštovanje radne discipline.

U konkretnom slučaju je pouzdano utvrđeno da je tužilac kritičnom prilikom, na kraju druge smene, izlazio iz pogona kopa prema parkingu i da je kod sebe imao samo jedan mali ranac u kome nije mogao nositi druge predmete, krećući se pri tom uz obod, uzvišicom i da iz ove pozicije nije mogao da ukloni ili da sakrije nijedan predmet, odnosno 15 litara goriva, a da na kraju njegove smene u buldožeru na kojem je radio nije bio utvrđen manjak goriva.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i navedene odredbe zakona i internog akta tuženog, pravilno je primenom pravila o teretu dokazivanja, sud ocenio da tužilac nije učinio povredu radne discipline koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret, te da otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, nije nastupio. Kako je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad i da mu naknadi štetu u visini izgubljenih zarada, saglasno čl. 191. st. 1. i 2. Zakona o radu.

Kako se sadržinom revizijskih navoda ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković