.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 4466/2023
18.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svih iz ..., koje zastupa Lidija Laletin advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Beogradske elektrane“ iz Beograda, radi isplate duga, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3686/22 od 10.02.2023. godine, na sednici održanoj 18.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3686/22 od 10.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3686/22 od 10.02.2023. godine odbijena je žalba tužilaca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 233/18 od 09.02.2021. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za obavezivanje tuženog da isplati iznose od 2.250.284,28 dinara tužiocu AA, 2.748.927,53 dinara tužiocu BB i 3.116.580,05 dinara tužiocu VV, na ime stimulativne otpremnine sa zakonskom zateznom kamatom od 30.06.2015. godine do isplate i obavezani tužioci da solidarno nadoknade tuženom troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba Zakona o parničnog postupku i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku-ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Zakonom o parničnom postupku je propisano: da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnih odnosa (član 441); da se u ostalim parnicama iz radnih odnosa shodno primenjuju ostale odredbe ZPP (član 436), tako da se dozvoljenost revizije u tim parnicama ceni pod istim uslovima, kao i u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se odlučuje o novčanim potraživanjima. Odredbama opšteg dela tog zakona propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (član 403. stav 3); da se, ako je za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (član 28. stav 2) i da se, ako zahtevi u tužbi proizlaze iz raznih osnova ili su istaknuti protiv više tuženih, nadležnost određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva (član 30. stav 2). Shodno odredbama čl. 205. stav 1. tačka 2. i 209. istog zakona i 22. stav 2. Zakona o sudskim taksama, u situaciji kada je više tužilaca istaklo prema istom tuženom više tužbenih zahteva, vrednost predmeta spora određuje se prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.
Naime, više lica mogu jednom tužbom da tuže, odnosno da budu tuženi (suparničari), ako su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste, koji se zasnivaju na bitno istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu i ako postoji stvarna i mesna nadležnost istog suda za svaki zahtev i za svakog tuženog (član 205. stav 1. tačka 2), pri čemu je svaki suparničar u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima (član 209). S tim u vezi, Zakonom o sudskim taksama (član 22. stav 2) je propisano da se vrednost predmeta spora radi naplate takse određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva u slučaju formalnog suparničarstva – ako više lica podnese jednu tužbu ili ako je više lica tuženo jednom tužbom, a predmet spora su zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu.
U konkretnom slučaju tužioci su bili zaposleni kod tuženog (AA kao šef službe za ..., BB kao šef sektora za ..., a VV kao pomoćnik direktora ... za ...) i svaki od njih je podneo zaseban zahtev tuženom za evidentiranje i ostvarivanje prava po predlogu Programa za rešavanje viška zaposlenih. Kako se tuženi nije izjasnio o njihovim zahtevima, tužioci tužbom od 23.04.2018. godine zahtevaju da im tuženi, na ime neisplaćene stimulativne otpremnine, isplati iznose od: 2.250.284,28 dinara AA, 2.748.927,53 dinara BB i 2.316.580,05 dinara VV, svima sa zakonskom zateznom kamatom na zahtevane iznose od 30.06.2015. godine do isplate.
Imajući u vidu ovako postavljene zahteva jasno je da je reč o samostalnim zahtevima koji se zasnivaju na bitno istovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu, zbog čega je svaki od tužilaca u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili propuštanja ne koriste niti štete drugim suparničarima. Zbog toga se vrednost predmeta spora i dozvoljenost izjavljene revizije utvrđuje za svakog od tužioca zasebno, imajući u vidu vrednost svakog pojedinog zahteva za svakog od tužioca.
S tim u vezi, na dan podnošenja tužbe 23.04.2018. godine vrednost jednog evra iznosila je 118,1870 dinara, pa dinarska protivvrednost pobijanog dela po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 19.040 evra za tužioca AA, 23.259 evra za tužioca BB i 26.370 evra za tužioca VV.
Pošto ovom postupku predmet tužbenog zahteva nije odlučivanje o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već isplata novčanog potraživanja, a vrednost predmeta spora koji svaki od tužilaca pobija revizijom ne dostiže iznos od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, nedozvoljena je izjavljena revizija svakog od tužilaca, zbog čega ih je Vrhovni sud odbacio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
