Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Dragane Boljević, Jelice Bojanić Kerkez i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ratko Gavranić, advokat iz ..., protiv tužene Privredne komore Vojvodine, Novi Sad, koju zastupa Dejana Spasojević Ivančić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1868/23 od 12.07.2023. godine, u sednici veća održanoj 17.07.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1868/23 od 12.07.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1868/23 od 12.07.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 550/22 od 04.04.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev da se poništi rešenje od 01.03.2022. godine, kojim je tužilji izrečena mera opomene sa najavom otkaza ugovora o radu, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.000,00 dinara sa kamatom.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1868/23 od 12.07.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, potvrđena prvostepena presuda i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Predmet tražene pravne zaštite je poništaj rešenja kojim je tužilji izrečena mera opomene sa najavom otkaza ugovora o radu, a nižestepenim odlukama zahtev tužilje je odbijen kao neosnovan. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potrebe novog tumačenja prava. Pored toga, revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Revizijom tužilje osporava se utvrđeno činjenično stanje, a što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP, pa je iz ovih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.04.2022. godine, radi poništaja rešenja o izrečenoj meri opomene sa najavom otkaza ugovora o radu i ova parnica spada u parnice iz radnih sporova.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, pa van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim o dopuštenosti ovog pravnog leka, a prema vrednosti spora.

Naime, iako tužilja traži zaštitu prava iz radnog odnosa, ne radi se o parnici iz radnih sporova u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 441. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković