Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2560/2018 od 10.08.2018. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1585/12 od 05.03.2018. godine u stavu prvom, četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u stavu drugom, trećem i sedmom izreke i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak u navedenom delu. Stavom trećim izreke, odbijen je zahev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 7. ZPP, jer nije bilo nezakonitog postupanja ni propuštanja u dostavljanju, budući da su tuženom dostavljena sva pismena i omogućeno da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke, tako da u postupku nije povređeno raspravno načelo. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 4. ZPP, budući da je sud postupao po tužbenom zahtevu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, pa kako takav zahtev spada u sudsku nadležnost u smislu člana 16. ZPP, neosnovano se revizijom ukazuje na navedenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka. Tvrdnjom o pogrešnoj oceni dokaza revident osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su zaključili ugovor o radu dana ... . godine kojim je tužilac zasnovao radni odnos na funkciji ... (... kluba) za period od ... . godine do ... . godine. Radno mesto ... obuhvata poslove utvrđene statutom poslodavca i to: - ... organizuje, prati i objedinjuje ukupan stručni rad u klubu; - predlaže Upravnom odboru angažovanje sportskih stručnjaka i način i uslove njihovog angažovanja; - predlaže Upravnom odboru sve odluke vezane sa zaključivanjem i raskidanjem profesionalnih ugovora, ugovora o stipendiranju i drugih ugovora sa fudbalerima i uslovima pod kojima se ti ugovori zaključuju, menjaju ili raskidaju; - predlaže Upravnom odboru planove i programe stručnog rada i stara se o njihovom sprovođenju; - utvrđuje poslove i radne zadatke svih sportskih stručnjaka u klubu; - izveštava Upravni odbror i skupštinu o stručnom radu i rezultatima svih selekcija kluba i za svoj rad odgovara Upravnom odboru.

Direktor tuženog je ... . godine doneo odluku kojom je tužilac razrešen funkcije ... zbog toga što je povredio odredbe Statuta i opštih akata Fudbalskog kluba „Partizan“, kao i odredbe Ugovora o radu. Upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu je doneto ... . godine, nakon čega je tužiocu otkazan ugovor o radu rešenjem tuženog od ... . godine. Osnov za davanje otkaza, je što je tužilac dana ... godine samoinicijativno u prostorijama kluba sazvao konferenciju za štampu na kojoj je, suprotno ovlašćenjima koja ima, iznosio netačne podatke o radu kluba. Na sednici Upravnog odbora kluba ... godine iznosio je netačne podatke o radu kluba, zbog čega je odlukom Upravnog odbora razrešen dužnosti ... . Zaposleni je nastavio sa povredom Statuta i Ugovora o radu tako što je ... godine u prostorijama kluba organizovao konferenciju za štampu i neovlašćeno nastavio da iznosi netačne informacije čime je naneo štetu ugledu kluba, članovima uprave i zaposlenima. Na taj način je povredio statutarna ovlašćenja iz člana 49. stav 2. Statuta kluba i povredio obavezu čuvanja poslovne i službene tajne utvrđenu čl. 49, 51. Statuta. Istovremeno, tužilac je navedenim ponašanjem povredio odredbu člana 21. Ugovora o radu od ... godine, kojom je propisano da će zaposleni svoje poslove obavljati prema ugovoru o radu i opštim aktima kluba, da će se za vreme rada ponašati u skladu da radnom discipliom i da će svojim ponašanjem u svakoj prilici sačuvati ugled kluba.

Odluka Upravnog odbora tuženog o razrešenju sa funkcije ... tuženog od ... godine i upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu od ... godine dostavljeni su isticanjem na oglasnu tablu poslodavca. Rešenje o otkazu ugovorao radu (iste sadržine kao upozorenje) sa poukom o pravnom leku, doneto je od strane generalnog sekretara tuženog dana ... godine. Tužbom podnetom 23.04.2012. godine, tužilac je tražio poništaj odluke o razrešenju sa funkcije ..., rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i naknadu štete u visini zaostalih zarada zarada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Tokom postupka je utvrđeno da se tužilac, kao aktivan fudbaler u prestižnoj evropskoj ligi, vratio u tim Kluba „Partizan“ 2010. godine, kada je tim postigao veliki upeh i naredne ... godine tužilac je postao ... . Međutim, te godine klub nije ušao u Ligu šampiona, pa je krajem ... godine, PR kluba je organizovao redovan brifing za novinare i tužilac je odgovarao na pitanja novinara. Tom prilikom je izjavio da ulaže napor kako bi zadržao postignuti uspeh i sačuvao ugled kluba. Posebno je istakao da je klub, tokom .... godine, imao veliki sportski i finansijski uspeh, čemu je i sam doprineo, ali nije analizirao ni komentarisao finansijski rad kluba i nije vređao ni omalovažavao predsednika kluba.

Ekonomsko-finansijskim veštačenjem je utvrđena visina zaostalih zarada za period od 13.05.2012. godine do 30.06.2014. godine, kao dana kada bi tužiocu istekao ugovor o radu, umanjena za isplaćene iznose nagrade od strane kluba.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su ocenili da je tužba blagovremeno podneta i da je rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu nezakonito, pa je obavezao tuženog da tužiocu naknadi štetu u vidu izostalih zarada zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Prema članu 179. stav. 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 i 61/05), poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Članom 179. stav 1 tačka 3. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu zbog povrede radne discipline utvrđene opštim aktom poslodavca i ponašanja zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca. Ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (član 185. stav 1. istog zakona).

Povreda radnih obaveza utvrđena zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu, identifikuje se prema načinu, mestu i vremenu izvršenja. Način izvršenja se određuje prema radnji povrede, ona se može ogledati u činjenju ili nečinjenju. Rešenje o otkazu ugovora o radu treba da sadrži način izvršenja povrede radne obaveze, da bi se iz rešenja na nesumnjiv način moglo utvrditi da li je zaposleni učinio povredu radne obaveze, što proizlazi iz člana 185. stav 1. Zakona o radu. Dakle, činjenje ili nečinjenje koje predstavlja povredu radne obaveze mora da bude opisano, odnosno zaposlenom mora da bude stavljena na teret konkretna radnja ili njeno propuštanje, određeno u vremenu i prostoru, da bi se zakonitost otkaza mogla biti predmet ocene u radnom sporu.

Rešenje tuženog, kojim je tužiocu je otkazan ugovor o radu, ne sadrži konkretne radnje, već mu je ugovor o radu otkazan zbog neovlašćenog, netačnog iznošenja u javnost podataka o sportskim i finanskijskim rezultatima kluba u 2010. i 2011. godini, koje je poslodavac okarakterisao kao službenu ili poslovnu tajnu, te zbog nanošenja štete ugledu kluba. Po shvatanju revizijskog suda, otkazivanje ugovora o radu na ovaj način je nezakonito, osim u situacijama kada nesumnjivo iz opisa poslova i utvrđenih činjenica u sudskom postupku, nesumnjivo proizlazi da zaposleni kome je otkazan ugovor o radu može da bude odgovoran za povredu radne obaveze i discipline, što iz opisa poslova tužioca i utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi. Naime, tužilac nije samovoljno (neovlašćeno) sazvao konferenciju za štampu, već se radilo o redovnom brifingu organizovanom od strane PR kluba. Za obaveštavanje javnosti o radu kluba, ovlašćeni su prvenstveno predsednik kluba i zvanična lica kluba, ali time nisu isključena ovlašćenja … direktora da iznosi činjenice o sportskim i finansijskim rezulatima kluba, poštujući globalnu politiku kluba i obavezu čuvanja poslovne tajne. Poslovna tajna utvrđuje se Statutom kluba i predstavlja svaku ispravu, podatak i informaciju o klubu i radu kluba čije bi saopštavanje moglo ugroziti ili otežati ostvarivanje programa i planova, ciljeva i zadataka kluba ili čije neovlašćeno iznošenje trećim licima može klubu naneti štetu (član 49. stav 3. Statuta). Rad sportskih klubova i njihovih organa je javan i podleže oceni članova kluba i javnosti, što se posebno odnosi na futbalske klubove koji postižu značajne rezultate (sportske i finansijske), o kojima bi javnost trebalo da bude obaveštena. Podaci koje je tužilac izneo ne predstavljaju poslovnu ni službenu tajnu, jer nisu izneti planovi, program i ciljevi kluba i podaci o poslovanju, već su iznete činjenice o radu kluba i rezultatima kluba u proteklom dvogodišnjem periodu o kojima je javnost bila upoznata. Te činjenice nisu saopštene javnosti na način koji vređa ugled kluba.

Prema tome, nije utvrđeno da je tužilac učinio povrede radne obaveze i radne discipline utvrđene Statutom kluba i ugovorom o radu koje su mu osporenim rešenjem stavljene na teret, zbog čega mu je na osnovu člana 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu, nezakonito prestao radni odnos.

Tuženi je dužan da tužiocu isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja, koja tužiocu pripadaju po zakonu, opštem aktu u govoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, primenom člana 191. stav 2. Zakona o radu. Dakle, ova obaveza (obligacija) proizlazi iz Zakona o radu i posledica je donošenja nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o radu, pa su neosnovani suprotni navodi revizije. Visina štete je utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka, na koji parnične stranke nisu imale primedbe, a tužbeni zahtev je opredeljen u skladu sa tim nalazom.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tužiocu se ne priznaju troškovi odgovora na reviziju, u smislu člana 154. ZPP, jer isti nisu bili potrebni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić