Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11...55/14), i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), i odlučio da revizija tužene nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano je pozivanje tužene u reviziji na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer odredbom člana 407. ZPP, zbog ove povrede revizija se ne može izjaviti.

Prema utvrđenim činjenicama tužilja je u periodu od 18.07.2011. godine do 18.09.2012. godine, obavljala poslove v.d. direktora tužene. Na tu dužnost imenovana je rešenjem Skupštine Grada Niša od 06.07.2011. godine. Tužilja je sa tuženom zaključila ugovor o radu broj 01 od 18.07.2011. godine, kojim je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme na radnom mestu v.d. direktora za obavljanje poslova rukovođenja radom ustanove. Dana 18.09.2012. godine, Skupština Grada Niša, donela je rešenje o utvrđivanju prestanka funkcije vršioca dužnosti direktora Sigurne kuće za žene koje su žrtve porodičnog nasilja N., kojim je tužilji prestala funkcija v.d. direktora tužene. Osporenim rešenjem tužene br.137 od 18.09.2012. godine, tužilji je prestao radni odnos kod tužene sa danom 18.09.2012. godine, usled razrešenja sa funkcije vršioca dužnosti direktora.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da nije osnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenih rešenja jer je tužilja samo imenovana na funkciju vršioca dužnosti direktora i da tu dužnost može da obavlja najduže godinu dana, kako to propisuju odredbe Statuta i Opšteg akta tužene ustanove, iz kojih razloga ugovor o radu koji je tužilja zaključila sa tuženom ne može da proizvede pravno dejstvo u delu zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme.

Odlučujući o žalbi tužilje pravilno je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje. Odredbom člana 48. Zakona o radu, uređen je položaj direktora u dva statusa: kad je zasnovao radni odnos i kad nije zasnovao radni odnos. Pravni položaj direktora zavisi od toga da li je zasnovao radni odnos (na određeno ili neodređeno vreme), ili je obavljao posao direktora pre zasnivanja radnog odnosa (ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti, kao i menadžerskog ugovora). Direktor može da obavlja poslovodnu funkciju i bez radnog odnosa i u toj situaciji pravni odnos između direktora i poslodavca uređuje se ugovorom. Ako je direktor zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, trajanje radnog odnosa se nastavlja i po prestanku mandata. Po isteku mandata ili u slučaju razrešenja, on nastavlja radni odnos na neodređeno vreme kod poslodavca, na radnom mestu koje odgovara njegovim kvalifikacijama i stručnim sposobnostima, što sve treba da bude precizirano i u samom ugovoru odnosno sve zavisi od toga šta je ugovoreno, pri čemu činjenica da li je direktor pre izbora bio zaposlen kod poslodavca nije relevantna.

U konkretnoj situaciji tužilja je sa tuženom imala zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme, ugovor je potpisan i nijedna od ugovornih strana nije pokretala postupak pred sudom za poništaj tog ugovora, a tužilja je i nakon godinu dana nastavila da radi kod tužene još dva meseca. S obzirom na to da niko nije tražio raskid ugovora o radu zaključen između tužilje i tužene, da raskid ugovora takođe stupanjem na rad nove direktorke nije niko tražio, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da ugovor o radu proizvodi pravno dejstvo i to ne samo kao akt zasnivanja radnog odnosa, već i kao akt kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti.

Neosnovano u reviziji tužena ističe da tužilja nije mogla da ima svojstvo radnika na neodređeno vreme jer takvu odluku nije doneo Upravni odbor. Statutom i Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova propisano je da direktor može raditi najduže godinu dana. Međutim, u konkretnoj situaciji sa tužiljom je zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme, koji ugovor je na snazi, te je osnovan zahtev tužilje da se poništi rešenje o raskidu ugovora i zahtev za vraćanje na rad.

Vrhovni kasacioni sud je cenio ostale navode u reviziji tužene pa je našao da su bez uticaja na pravilno donetu odluku drugostepenog suda.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.