Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23- drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od 2005. godine bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu i aneksa ugovora o radu, prvo na poslovima radnika u ..., a nakon toga na radnom mestu ... - ... . Tuženi je 21.10.2021. godine doneo Pravilnik o sistematizaciji poslova broj 629, kojim je u pogonu ... smanjen broj izvršilaca na radnom mestu „...“ sa 40 na 37. Dana 04.11.2021. godine donet je Program rešavanja viška zaposlenih koji je, pored ostalog, predvideo kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih. Osnovni kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih na navedenom radnom mestu bili su rezultati rada u periodu od aprila do oktobra 2021. godine, utvrđeni na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca zaposlenog, zasnovane na elemlentima koji s propisani Programom. U postupku ocenjivanja, tužilac je ocenjen ukupnom ocenom 44. Saglasno utvrđenim ocenama utvrđeni su izvršioci koji su višak, pri čemu je nižu ocenu od tužioca dobio samo jedan izvršilac, dok prvi zaposleni koji ne predstavlja višak ima ocenu 65, a najbolje rangirani 114. Program za rešavanja viška zaposlenih tuženi je dostavio na mišljenje Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikatu, koji su dali svoja mišljenja. Rešenjem tuženog od 15.11.2021. godine, tužiocu je prestao radni odnos zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled organizacionih i ekonomskih promena kod poslodavca, shodno članu 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu. S obzirom da nije postojala mogućnost premeštaja tužioca na drugo radno mesto u okviru 50km od mesta rada, niti je postojala mogućnost primene neke druge mere propisane Zakonom o radu, tuženi je osporenim rešenjem tužiocu po osnovu tehnološkog viška otkazao ugovor o radu sa pripadajućim aneksima.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17, 113/17 i 95/18), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, između ostalog i ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Odredbama čl. 153-160. Zakona o radu regulisan je način rešavanja viška zaposlenih. Prema članu 153. Zakona o radu, poslodavac je dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme, a članom 155. propisano je šta program treba da sadrži i ko su donosioci programa. Članom 154. je propisana obaveza poslodavca da se pre donošenja programa obrati reprezentativnom sindikatu radi preduzimanja mera za novo zapošljavanje viška zaposlenih, a članom 156. obaveza sindikata da dostave mišljenja. Odredbama čl. 158. i 159. ovog zakona, propisana je obaveza poslodavca da zaposlenom za čijim radom je prestala potreba isplati otpremninu.

U konkretnom slučaju, kod tuženog je izmenom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta smanjen broj izvršilaca na radnom mestu na koje je tužilac bio raspoređen ugovorom o radu sa pripaddajućim aneksima. Na osnovu Programa rešavanja viška zaposlenih u kome su bili predviđeni kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih koji će biti proglašeni tehnološkim viškom, izvršeno je bodovanje zaposlenih i utvrđeno koji zaposleni predstavljaju višak.

Po nalaženju Vrhovnog suda, prilikom donošenja rešenja kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku, otkazni postupak je sproveden u svemu u skladu sa zakonom. Stoga, u konkretnom slučaju, postoji otkazni razlog propisan odredbom člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu, a kako je tuženi sproveo propisani postupak za prestanak radnog odnosa, nižestepeni sudovi su pravilno odbili kao neosnovan zahtev tužioca da ga tuženi saglasno članu 191. stav 1. istog zakona vrati na rad.

Vrhovni sud nije posebno cenio navode revizije imajući u vidu da se u reviziji u suštini ponavljaju navodi isticani u žalbi, koji su bili predmet detaljne i pravilne ocene u drugostepenoj presudi.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 165. u vezi člana 153. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Željko Škorić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković