Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2487/18 od 09.11.2018. godine preinačio rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi i odredio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a u ostalom je odbio žalbe i potvrdio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom sporu nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, uzimajući u obzir vrstu i prirodu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Tužilac je uz reviziju priložio sudske odluke sa namerom da potkrepi tvrdnju o postojanju različitih sudskih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova o istom tužbenom zahtevu, kao što je konkretan slučaj. Međutim, pobijena odluka ne odstupa od sada ustaljene sudske prakse u pogledu načina presuđenja o istovrsnom tužbenom zahtevu. U sprovedenom postupku pravilno je primenjen Zakon o budžetskom sistemu koji propisuje da se direktni i indirektni korisnici budžeta moraju kretati u okviru granica odobrenih sredstava za odgovarajuću namenu. Pobijena odluka nije u suprotnosti sa odredbom Posebnog Kolektivnog ugovora o određivanju minimalne osnovice za obračun plata policijskih službenika, koja se može primeniti pod uslovom da odobrena sredstva u budžetu to omogućavaju. Pravilno je odlučeno i o delu zahteva za uvećanje plate, s obzirom da je utvrđeno da je tužiocu kao zaposlenom sa kontinuiranim radom u smenama dodatak na platu po tom osnovu vrednovan kroz koeficijent plate, te da se na njega ne može odnositi odredba člana 147 a Zakona o policiji.

Iz navedenog razloga je na osnovu odredbe člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kom članu revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu podneta je 03.05.2017. godine, a pravnosnažna drugostepena presuda protiv koje je revizija izjavljena je doneta 09.11.2018. godine.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela očigledno ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije od 40.000 evra po kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović,s.r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić