Tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene po osnovu ugovora o radu od 14.06.2006. godine na radnom mestu ''...'' u kancelariji ... sa mestom rada u ... do 13.05.2010. godine. Tada mu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. tačka 9. Zakona o radu (višak zaposlenih).

U postupku koji je prethodio donošenju rešenja o otkazu direktor Agencije je 25.12.2009. godine doneo odluku o proveri kvaliteta rada zaposlenih. Kvalitet rada tužioca ocenjen je ocenom 2 (28 bodova). Posle toga donet je Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, pa je Upravni odbor tužene odlukom od 31.12.2009. godine pokrenuo postupak za utvrđivanje viška zaposlenih. Odlukom od 26.02.2010. godine Upravni odbor je usvojio program rešavanja viška zaposlenih. Tužiocu je isplaćena otpremnina. Prilikom vrednovanja rada tužioca osim kriterijuma kvaliteta rada'' nije utvrđivan ostvareni učinak prema utvrđenim merilima i standardima rada već je ocena kvaliteta zasnovana na oceni neposrednog rukovodioca. Dopunski kriterijumi (imovno stanje i dr) nisu korišćeni.

Na tako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je pobijano rešenje poništeno kao nezakonito, jer se nisu stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca iz člana 179. stav 2. tačka 9. Zakona o radu.

Naime, osim zaključka zasnovanog na kvalitetu rada, poslodavac nije vrednovao radni učinak (tužilac je u toku postupka isticao da je njegov kvantitet rada veći od drugih zaposlenih).

Prilikom odlučivanja o tzv. ''višku zaposlenih'', poslodavac nije uopšte primenio kriterijume iz čl. 38, 39, 40. i 41. Opšteg kolektivnog ugovora koji je u vreme prestanka radnog odnosa bio na snazi i koji se po članu 2. primenjivao na sve zaposlene. Naime, po članu 39. rezultati rada utvrđuju se na osnovu ostvarenih učinaka prema utvrđenim normativima i standardima rada (u konkretnom slučaju odluka o prestanku radnog odnosa ne sadrži učinak tužioca). Nema statističkih pokazatelja za druge zaposlene u pogledu učinka kako bi se izvršilo upoređivanje kvaliteta i kvantiteta rada.

S obzirom da je kvalitet rada bio jedini kriterijum (nisu uzeti u obzir ostali kriterijumi), to je odluka o prestanku radnog odnosa nezakonita.

Imajući u vidu izloženo, irelevantni su revizijski navodi u kojima se ističe da je Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta zakonit, da je odluka zasnovana na normativnim rešenjima iz Pravilnika imajući u vidu, kao što je istaknuto, da tužilac nije sveobuhvatno ocenjen.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić