U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Bogdanov, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za … „BB“ u restrukturiranju iz ..., koga zastupa Milena Pešić, advokat iz ..., radi poništaja otkaza ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5652/13 od 11.06.2015. godine, u sednici održanoj 24.05.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5652/13 od 11.06.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2456/12 od 11.04.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništen otkaz ugovora o radu tuženog broj ... od 04.05.2005. godine, kao nezakonit. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje je u skladu sa njegovom stručnom spremom, znanjem i sposobnostima. Stavom trećim izreke, odbijen je prigovor neblagovremenosti tužbe, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 438.750,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu, po održanoj raspravi doneo je presudu Gž1 5652/13 od 11.06.2012. godine kojom je u stavu prvom izreke, odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke, koji se odnosi na vraćanje na rad, kao i u stavu trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke koji se odnosi na raspoređivanje tužioca na radno mesto u skladu sa njegovom stručnom spremom, znanjem i sposobnostima, i u navedenom delu se tužba odbacuje. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 54.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede postupka iz člana 407. stav 1. ZPP-a zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana presuda, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme i obavljao je poslove ... ... u ... počev od 15.02.2003. godine. Tuženi je 20.04.2005. godine upozorio tužioca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a odlukom od 04.05.2005. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, iz razloga što je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. tačka 4. Zakona o radu, tako što je učinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. i 2. KZ RS. Tužiocu je stavljeno na teret da je svojim neodgovornim i nesavesnim radom uzrokovao veliku materijalnu i nematerijalnu štetu tuženom, da je zaključivao štetne ugovore o zajmu, uz visoku kamatu i garanciju davanjem u zalogu sredstva i mehanizaciju tuženog i da je dana 30.05.2004. godine otuđio opremu i mehanizaciju tuženog. Protiv tužioca je pokrenut krivični postupak koji je okončan odbacivanjem krivične prijave, o čemu je Okružni javni tužilac u Beogradu dana 13.03.2006. godine obavestio tuženog, uz pouku da može preuzeti krivično gonjenje podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage. U postupku je utvrđeno da je tuženi bio radno angažovan u inostranstvu počev od 15.02.2003. godine sve do 18.06.2004. godine, kada je napustio ... . Tužba u ovom sporu radi poništaja otkaza ugovora o radu podneta je 02.08.2005. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je ocena nižestepenih sudova da je tužba blagovremeno podneta i da je odluka tuženog kojom je tužiocu otkazan ugovor o radu nezakonita.

S obzirom da je tužiocu rešenje o prestanku radnog odnosa uručeno 06.05.2005. godine, a tužbu sudu je podneo 02.08.2005. godine, pre proteka roka od 90 dana koji je predviđen članom 195. stav 2. Zakona o radu za pokretanje spora pred sudom, nije nastupila prekluzija tužiočevog prava na pokretanje sudskog spora.

Istovremeno, pre donošenja pobijane odluke o prestanku radnog odnosa, nije doneta pravnosnažna krivična presuda kojom je tužilac oglašen krivim zbog krivičnog dela na radu, pa nisu bili ispunjeni uslovi da tužiocu bude otkazan ugovor o radu primenom člana 179. tačka 4. Zakona o radu. Stoga, nije bilo mesta primeni roka zastarelosti za davanje otkaza iz člana 184. stav 2. Zakona o radu kojim je propisano da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 4. ovog Zakona poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo. S obzirom na navedeno, sud je pravilno cenio zastarelost otkaznog postupka primenom člana 184. stav 1. u vezi člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu kojim je propisano da otkaz ugovora o radu iz člana 179. tač. 1 – 6) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza. Pravilna je ocena nižestepenih sudova da je nastupila zastarelost davanja otkaza zbog proteka roka, propisanog odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu, u kome je poslodavac tužiocu mogao da otkaže ugovor o radu.

U konkretnom slučaju, tužiocu je osporenom odlukom stavljeno na teret da je učinio radnje povrede radnih obaveza za vreme rada na radnom mestu ... ... u ..., gde je boravio počev od 15.02.2003. godine zaključno sa 18.06.2004. godine. Dakle, radi se o povredama radnih obaveza koje su mogle trajati za vreme tužiočevog boravka u inostranstvu, a najkasnije do dana njegovog povratka – 18.06.2004. godine, u odnosu na koju momenat za davanje otkaza zastarelo, imajući u vidu činjenicu da je tuženi rešenje o otkazu doneo 04.05.2005. godine, do kada je istekao i subjektivni i objektivni rok za davanje otkaza, propisan članom 184. stav 1. Zakona o radu.

Bez uticaja na drugačiju odluku suda su navodi revizije o stepenu krivice tužioca za učinjene teže povrede radnih obaveza, ukazivanjem na pogrešan zaključak drugostepenog suda da ih je tužilac učinio u stanju krajnje nužde. Ovo iz razloga što je nastupila zastarelost otkaznog postupka i što je poslodavac izgubio mogućnost davanja otkaza zbog nastalog otkaznog razloga, tako da za zakonitost otkaza u konkretnom slučaju nije bilo potrebno utvrđivanje činjeničnog stanja iz pobijane odluke o otkazu, niti je sud bio dužan da ceni otkaz ugovora o radu sa stanovišta pravilne primene materijalnog propisa, kojim je predviđen konkretan otkazni razlog.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić