Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zdravko Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ DOO ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Blagojević, advokat iz …., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i naknadi štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3287/2017 od 25.09.2018. godine, na sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3287/2017 od 25.09.2018. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1806/15 od 23.03.2017. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1806/15 od 23.03.2017. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 03.04.2015. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 04.04.2015. godine pa do povratka na rad isplati iznos od 32.587,16 dinara mesečno sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos počev od 30. u narednom mesecu za prethodni mesec do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obaveže tuženi da mu na gore navedene iznose zarade za svaki pojedinačni mesečni iznos obračuna i u njegovo ime uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje po stopi i osnovici na dan uplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati ukupan iznos od 171.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3287/2017 od 25.09.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), u granicama razloga navedenih u reviziji, a pazeći po službenoj dužnosti na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. i na pravilnu primenu materijalnog prava, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu Ugovora o radu od 05.11.2014. godine. Obavljao je poslove vozača teretnog vozila. Tužiocu je rešenjem tuženog broj ... od 03.04.2015. godine otkazan ugovor o radu sa svim prethodno zaključenim aneksima zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 36. stav 2. tačka 1., 3., 10. i 15. ugovora o radu na taj način što se dana 20.03.2015. godine upravljajući kamionom kretao brzinom od 60 do 80 km na čas u krugu fabrike, po internoj saobraćajnici i time nije poštovao propise o bezbednosti saobraćaja i upravljajući vozilom neprilagođenom brzinom, vozilo nije štitio od oštećenja, na koji način je nesavesno i nemarno izvršavao radne obaveze i neodgovorno koristio sredstva rada što je propisano kao povreda radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 3. Zakona o radu. Veštačenjem je utvrđeno da je maksimalna brzina kretanja tužioca kamionom unutar fabrike bila 60 kilometara na čas. Tužiocu je dostavljeno upozorenje da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, na koje se izjasnio.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev odbili kao neosnovan, shodno odredabama člana 179. stav 2. tačka 1. i 3. Zakona o radu, zaključujući da brzina kojom se kretao tužilac nije prilagođena uslovima kretanja kamiona od 20 tona u fabričkom krugu imajući u vidu da se radi o asfaltnom putu sa oštećenjima i neravninama i da su u krugu fabrike izvođeni građevinski radovi, zbog čega je rešenje o otkazu ugovora tužiocu zakonito.

Osnovano se u reviziji tužioca ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, zbog čega se za sada stav nižestepenih sudova o ispunjenosti uslova za otkaz ugovora o radu tužiocu ne može prihvatiti kao pravilan.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/2005...75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.) i ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada (tačka 3.).

Tužiocu su osporenim rešenjem na teret stavljene povrede radnih obaveza propisane Pravilnikom o radu tuženog broj 1315 od 26.09.2014. godine u odredbama člana 54. stav 2. kojima je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada (tačka 1.), nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 3.), zbog nepridržavanja propisa o bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara, uređenih zakonom i aktima poslodavca, usled čega je za poslodavca ili zaposlene mogla da nastupi ili je nastupila bilo kakva štetna posledica (tačka 10.) i zbog nemarnog i nesavesnog odnosa prema imovini poslodavca koji je doveo ili mogao da dovede do njenog oštećenja ili uništenja (tačka 15.). Iste ove povrede su utvrđene i ugovorom o radu u članu 36. stav 2. tačka 1., 3., 10. i 15.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava izostalo je utvrđenje činjenica od kojih zavisi zaključak da li se tužilac u konkretnom slučaju ponašao nemarno i nesavesno prema imovini tuženog i da li je na osnovu sadržine Pravilnika stvarno učinio povredu radne obaveze zbog nepridržavanja propisa o bezbednosti i zdravlja na radu, a sve pri okolnosti da je veštačenjem utvrđeno da je maksimalna brzina kojom se tužilac kretao bila 60 km/h, a da je otkaz tužiocu, kako to proizilazi iz obrazloženja rešenja o otkazu ugovora o radu, dat zbog kretanja brzinom od 60 do 80 km/h u krugu fabrike. Ostalo je nejasno na osnovu čega je poslodavac utvrdio da je brzina kojom se kretao tužilac neprilagođena brzina i koji materijalni propis kod poslodavca to propisuje, jer iz sadržine Pravilnika o radu ne proizilazi da je utvrđena i propisana maksimalna ili minimalna dozvoljena brzina kretanja teretnih kamiona, niti je utvrđeno da su u krugu fabrike postojali znakovi ograničenja.

Prilikom ocene zakonitosti rešenja o otkazu sud će u ponovnom postupku utvrditi kolika je maksimalna dozvoljena brzina kretanja kamiona u krugu fabrike kod tuženog koja obezbeđuje nesmetano obavljanje radnih obaveza bez ugoržavanja bezbednosti i zdravlja na radu i koja sprečava oštećenje ili uništenje imovine poslodavca, kojim internim propisom je to određeno i da li je određeno Pravilnikom o radu kod tuženog, pri tome imajući u vidu da je veštačenjem utvrđeno da se tužilac nije sve vreme kretao utvrđenom brzinom od 60 km/h, već je to bila najveća brzina kretanja u određenom momentu, zbog čega je neophodno utvrditi da li na svim delovima puta u krugu fabrike postoji ista opasnost po bezbednost i zdravlje ljudi. Utvrđivanje svih navedenih okolnosti, kao i eventualno drugih od značaja za ocenu zakonitosti otkaza ugovora o radu tužiocu, nužno je da bi se razgraničio odnos objektivnih od subjektivnih činjenica, odnosno ponašanja tužioca u konkretnoj prilici i Pravilnikom o radu kod tuženog propisanih normi kojima se utvrđuje nemarno i nesavesno postupanje prema imovini.

Pošto postupi po primedbama izraženim u ovom rešenju prvostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu, pravilnu i zakonitu odluku o tužbenom zahtevu.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci primenom člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić