.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 511/2025
06.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Marković advokat iz ..., protiv tužene „Apatinska pivara“ d.o.o. sa sedištem u Apatinu, koju zastupa Tijana Žunić Marić advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1035/24 od 19.09.2024. godine, na sednici održanoj 06.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1035/24 od 19.09.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 488/20 od 26.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji na ime izgubljene zarade za period od 11.04.2019. do 31.05.2022. godine isplati 1.035.698,76 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 894.797,94 dinara od 07.07.2022. godine do isplate, kao i da tužilji za period od 01.06.2022. godine dok za to postoje zakonski razlozi, a najkasnije do 65. godine života, odnosno do 08.07.2036. godine, isplaćuje mesečnu rentu od 23.414,73 dinara, svakog prvog u narednom mesecu za prethodni mesec sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake mesečne rente do konačne isplate, s tim da dospele mesečne obroke plati odjednom, i da tužilji nadoknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka od 559.182,21 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1035/24 od 19.09.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je odbijen zahtev tužene preko iznosa od 510.182,21 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, u preostalom delu je odbijena žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda, dok su stavom trećim izreke odbijeni zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 403. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Zakonom o parničnom postupku je propisano (član 403) da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude (stav prvi); da je revizija uvek dozvoljena ako je: 1) to posebnim zakonom propisano, 2) drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, 3) drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo presudu i odlučio o zahtevima stranaka (stav drugi); da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela na prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (stav treći); da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (410. stav 2. tačka 5); pri čemu je u parnicama iz radnih odnosa revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa (član 441); dok se u takvim parnicama, kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kao što je reč u ovom slučaju, dozvoljenost revizije ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Tužba u ovom pravnom sporu podneta je 18.06.2019. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 499.000,00 dinara. Podneskom od 31.08.2022. godine tužilja je preinačila tužbu tako što je povećala tužbeni zahtev, a ukupna vrednost tako postavljenog tužbenog zahteva iznosi 2.440.582,56 dinara (1.035.698,76 dinara na ime izgubljene zarade i 1.404.883,80 dinara na ime mesečne rente za pet godina, koji iznos je utvrđen primenom člana 29. ZPP). Kako vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je izjavljena revizija nedozvoljena, s obzirom da nema naznaka da je izjavljena u smislu člana 404. ZPP.
S obzirom na izloženo, Vrhovni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 413. u vezi s članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
