Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme od 01.09.1991. godine na više radnih mesta, a po poslednje zaključenom Aneksu ugovora od 05.09.2022. godine bio je raspoređen na radnom mestu ... . Od 22.11.2019. godine tužilac je bio član izvršnog odbora Samostalnog sindikata tuženog. Rešenjem od 15.03.2023. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu usled prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je bio raspoređen, zaključno sa 17.03.2023. godine kao poslednjim radnim danom. Tužiocu je isplaćena otpremnina. Rešenju je prethodio postupak pokrenut odlukom nadzornog odbora tuženog od 28.11.2022. godine, u kojoj je iskazana potreba da se izvrše organizacione promene i donese program rešavanja viška zaposlenih. Prema Elaboratu o strukturnim promenama od 28.11.2022. godine, kod tuženog je zaposleno 146 izvršilaca na 64 radna mesta prema opštem aktu o sistematizaciji radnih mesta od 22.07.2022. godine, a potrebno je da se iz organizacione strukture brišu odeljenje za analizu prometa, vrste i cene robe na pijacama, odeljenje za investicije i odeljenje za ... – u okviru koga je sistematizovano radno mesto na kome je tužilac radio. Novim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 04.01.2023. godine, na koji je Gradsko veće Grada Niša dalo saglasnost, brisano je radno mesto na kome je tužilac bio zaposlen, te predviđeno ukupno 129 izvršilaca na 54 radna mesta. Tuženi je oformio komisije za izradu socijalne karte zaposlenih i za utvrđivanje viška zaposlenih. Na osnovu Sporazuma o utvrđivanju kriterijuma za proglašenje tehnološkog viška od 05.01.2023. godine donetog na osnovu člana 113. Kolektivnog ugovora tuženog utvrđeno je da su kriterijumi za utvrđivanje viška - ocena rezultata rada zaposlenog i socijalno-ekonomski položaj zaposlenog. Sporazumom je predviđeno da na osnovu ukupno dobijenih bodova po osnovnim i dopunskim kriterijumima prednost da ostane na radnom mestu ima onaj zaposleni koji ima više bodova. Komisija za izradu socijalne karte zaposlenih nije dostavila svoj izveštaj. Komisija za bodovanje predala je izveštaj 21.02.2023. godine i konstatovala imena 14 zaposlenih koji su višak, kao najlošije ocenjeni zaposleni, na osnovu bodovanja rezultata rada. Programom za rešavanje viška zaposlenih konstatovano je da tuženi nije u mogućnosti da u skladu sa sporazumom između tuženog i reprezentativnog sindikata sprovede ni jednu od mera zapošljavanja. U razlozima sporenog rešenja navodi se postupak koji je prethodio njegovom donošenju, da je odeljenje u kome je tužilac bio zaposlen ukinuto novim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, ali ne i razlozi zbog kojih je prestala potreba za radom tužioca.

Prvostepeni sud, s pozivom na odredbe članova 179. stav 5. tačka 1. i 153. – 160. Zakona o radu, kao i članova 112. – 116. Kolektivnog ugovora tuženog nalazi da je osporeno rešenje nezakonito, pošto izreka i razlozi rešenja nisu u saglasnosti. U izreci se navodi da je usled organizacionih promena i donošenja novog Pravilnika ukinuto radno mesto tužioca i da ne postoji mogućnost njegovog raspoređivanja na drugo radno mesto prema stručnoj spremi i sposobnostima, dok se u razlozima navodi da je postupku otkazivanja prethodio Program za rešavanje viška zaposlenih, da su utvrđeni kriterijumi za proglašenje ovog viška, da je izvršeno ocenjivanje rezultata rada svih zaposlenih, ali nisu navedene ocene svih zaposlenih, niti su navedeni razlozi zašto je baš tužilac oglašen tehnološkim viškom. Tužilac je jedino upoznat sa konačnom listom zaposlenih koji su tehnološki višak, pa mu je uskraćeno pravo na informisanje o primenjenim kriterijumima i izvršenom ocenjivanju svih zaposlenih. U rešenju nije navedeno na osnovu čega je tuženi utvrdio da nema mogućnosti da tužiocu obezbedi drugi odgovarajući posao, odnosno da nije mogao da primeni neku od mera za zapošljavanje, posebno imajući u vidu da su poslove ukinutog odeljenja nastavili da obavljaju upravnici pijaca, brigadiri i inkasanti, koje poslove je tužilac ranije obavljao. Osim navedenog, po stanovištu prvostepenog suda, rešenje je nezakonito i u smislu odredbi člana 188. Zakona o radu i člana 128. Kolektivnog ugovora tuženog, pošto je tužilac u vreme otkazivanja bio član izvršnog odbora sindikalne organizacije i tokom trajanja funkcije tuženi nije mogao da mu otkaže ugovor o radu, odnosno da ga stavi u nepovoljniji položaj bez da je pružio dokaze da otkaz nema veze sa statusom sindikalnog rukovodioca.

Drugostepeni sud podržava razloge prvostepenog suda, te na osnovu odredbi članova 179. stav 5. tačka 1, 153. i 155. Zakona o radu nalazi da sporno rešenje samo formalno sadrži sve elemente predviđene zakonom, ali da iz hronologije događaja, kao i kontradiktorne sadržine izreke i obrazloženja proizilazi zloupotreba otkaznog razloga. Tužiočev ugovor o radu je otkazan istog dana kada je stupio na snagu Program rešavanja viška zaposlenih, pa nije prihvatljivo da poslodavac sa više od jedne stotine zaposlenih čiji se rad i imovno stanje vrednuju u istom danu u potpunosti sprovede Program rešavanja viška zaposlenih u skladu sa zakonom i donese odluku. Tuženi nije pružio dokaze da nije mogao da tužioca rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto. Po izreci osporenog rešenja, otkaz je dat zbog ukidanja radnog mesta, a po obrazloženju jer je tuženi bio među najlošije ocenjenim zaposlenima.

Po stanovištu Vrhovnog suda, a suprotno revizijskim navodima, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da je sporno rešenje nezakonito.

U konkretnom slučaju utvrđeno je da je tuženi u svrhu racionalizacije broja zaposlenih sproveo organizacione promene, te da je novim aktom o sistematizaciji radnih mesta ukinuo tri organizacione jedinice - odeljenja. Rukovođen brojem zaposlenih kojima radni odnos treba da prestane tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih, pa je u takvoj situaciji bio u obavezi da sve zaposlene izloži konkurenciji prema unapred postavljenim kriterijumima, kako bi se izbegla svaka arbitrernost. Po činjeničnom utvrđenju to je izostalo. Iz sadržine spornog rešenja ne može se zaključiti sa kojim zaposlenima je tužilac upoređen, te kako su ti zaposleni ocenjeni s obzirom na predviđene kriterijume. Ovakvim postupanjem tuženi nije dao odgovor na pitanje koji zaposleni po zadatim kriterijuma predstavlja tehnološki višak, odnosno na osnovu kojih podataka tužiocu nije mogao da se obezbedi drugi odgovarajući posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud ne može prihvatiti navode revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odluka u izreci doneta je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković