.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 544/2024
20.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Miroslav Dmitrović i Jasmina Ćurčić, advokati iz ..., protiv tuženog Privrednog društva „Energoprojekt niskogradnja“ AD iz Beograda, čiji je punomoćnik Ljiljana Gnjatović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1173/23 od 06.09.2023. godine, u sednici veća održanoj 20.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1173/23 od 06.09.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1173/23 od 06.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1173/23 od 06.09.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 38/20 od 24.01.2023. godine, kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da isplati tužiocu na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada u periodu od 23.06.2017. godine do 31.08.2019. godine, iznos od 105.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 28.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi, pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP.
Revizijom se određeno ne ukazuje na ispunjenost tih uslova.
Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Imajući u vidu sadržinu tražene sudske zaštite i razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova u primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje, kao i navode iznete u reviziji, te da navod o potrebi ujednačavanja sudske prakse nije potkrpljen pravnosnažnom odlukom o drugačijem presuđenju u istoj ili u bitno sličnoj činjenično pravnoj situaciji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji primenom člana 404. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. st. 2 ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate je podneta 18.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 105.600,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj rotivvrednosti od 40.000 evra, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
