Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., kog zastupa punomoćnik Dragan Zgerđa, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Autotransport Pančevo“, Pančevo, kog zastupa punomoćnik Saša Levnajić, advokat iz ..., radi isplate, vrednost predmeta spora 26.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3044/20 od 23.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 28.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3044/20 od 23.10.2020. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 683/19 od 15.06.2020. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P1 683/19 od 16.07.2020. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime zarade za ostvarene, a neplaćene efektivne sate rada duže od redovnog radnog vremena isplati ukupan iznos od 12.833,90 dinara, na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada iznos od 44.426,52 dinara, na ime razlike za rad nedeljom ukupan iznos od 5.303,86 dinara i na ime razlike između pripadajuće i isplaćene naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora iznos od 57.878,61 dinar, sve u pojedinačnim iznosima i po mesecima kao u ovom stavu izreke. Tuženi je obavezan da za tužioca na iznose manje isplaćene zarade obračuna i uplati razliku doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnoj Filijali PIO Fonda u Pančevu i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3044/20 od 23.10.2020. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 683/19 od 15.06.2020 godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 683/19 od 16.07.2020. godine. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova po žalbi.

Protiv navedene presude Apelacionog suda u Beogradu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora pobijenog dela u konkretnom slučaju iznosi 120.447,89 dinara. Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela presude ne prelazi zahtevani revizijski cenzus, a ne radi se o parnici iz radnog spora u smislu odredbe člana 441. ZPP kada je revizija uvek dozvoljena (parnica o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa), sledi da je revizija tuženog nedozvoljena.

Revizija tuženog nije izjavljena ni kao izuzetno dozvoljena, budući da nije izjavljena sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP, niti u formi posebne revizije, kao ni iz razloga predviđenih za izjavljivanje posebne revizije. Ukazivanje na jednu odluku Vrhovnog kasacionog suda u obrazloženju revizije ne predstavlja zakonom predviđen osnov da bi se o reviziji tuženog odlučivalo kao o izuzetno dozvoljenoj.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odbacio reviziju tuženog kao nedozvoljenu, kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić