.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 571/2026
08.07.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Vesne Mastilović, Vladislave Milićević, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA, iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Marko Mitić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Direkcija policije, Žandarmerija, Odred Žandramerije u Nišu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2305/2025 od 20.11.2025. godine, u sednici održanoj 08.07.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2305/2025 od 20.11.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2305/2025 od 20.11.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1089/23 od 09.07.2025. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime uvećane plate za prekovremeni rad za period od februara 2020. godine, zaključno do oktobra 2022. godine, isplati ukupan iznos od 332.516,31 dinara, i to pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom sa datumima dospelosti, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke prvostepene presude, dok je odbijen kao neosnovan zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose za poslednji dan u tekućem mesecu za prethodni mesec. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti suda, izjavljen od strane tužene. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškova parničnog postupka u iznosu od 248.350,00 dinara, i to na iznos od 215.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2305/2025 od 20.11.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1089/2023 od 09.07.2025. godine, u usvajajućem delu stava prvog izreke i stavu trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, pobijajući je u zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava s tim što je predložila da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćene uvećane zarade za prekovremeni rad, u utuženom periodu. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev usvojen doneta je primenom odredbe člana 153.,154. stav 1., 155., 158., 163., 184. i 187. stav 1. Zakona o policiji (''Službeni glasnik RS'', br. 6/2016 ... 87/2018), kao i odredbi Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike (''Službeni glasnik RS'', br. 62/19, 62/20- Aneks 1; 81/21 – Aneks 2), citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, da je tužilac u periodu, koji je predmet tužbenog zahteva, ostvario sate prekovremenog rada koje mu tužena nije obračunala i isplatila u skladu sa navedenim odredbama materijalnog prava, pri čemu tužena nije dostavila dokaze da je tužiocu u spornom periodu omogućila korišćenje slobodnih sati po osnovu ostvarenih sati prekovremenog rada. Tužena uz reviziju nije priložila drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu, u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse. Takođe, revizijom se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Stoga po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, i iz tih razloga, doneta je odluka kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
U parnicama iz radnih odnosa, prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se u takvim parnicama tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kao što je reč u ovom slučaju, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 23.02.2023. godine, a podneskom od 17.04.2024. godine, konačno je opredeljen tužbeni zahtev. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 332.516,31 dinara.
Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već se radi o imovinskopravnom sporu u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
