U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima drugih bitnih povreda na koje se ukazuje revizijom.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na osnovu ugovora o radu od 01.08.2013. godine, na neodređeno vreme, sa I stepenom stručne spreme i raspoređen na poslove komunalni radnik. Poslovi su obuhvatali čišćenje groblja, javnih površina i košenje trave, kao i kopanje grobnih mesta i učestvovanja u sahranjivanju zbog kojih je kod tužioca došlo do narušavanja zdravstvenog stanja, usled čega se lečio ambulantno i bolnički. Iz izveštaja Opšte bolnice u ..., Odeljenja za dnevni tretman psihijatrijskih bolesnika, u kojoj se tužilac lečio u periodu od 22.05.2017. godine do 25.08.2017. godine, proizlazi da tužilac ima problem na poslu u kontaktu sa mrtvim ljudima, da je ranije lečen i da je od strane službe medicine rada oslobođen obaveze spuštanja kovčega u grobnicu, ali da je kod tužioca došlo do pogoršanja psihičkog stanja usled anksioznosti i depresivnosti i da mu je postavljena dijagnoza „ Poremećaj prilagođavanja sa anksiozno-depresivnom slikom udruženo sa specifičnom fobijom/ strah od mrtvih tela“. Zbog navedenih zdravstvenih problema tužilac se obraćao tuženom sa zahtevom da bude premešten na druge poslove. Nakon Izmene Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 05.07.2017. godine, kojim je u Sektoru za komunalno uređenje naseljenih mesta, sistematizovano radno mesto „komunalni radnik na održavanju pijace i drugih javnih površina“ i predviđen jedan izvršilac – NK radnik, tuženi je sa tužiocem je zaključio Aneks ugovora o radu 20.07.2017. godine i premestio ga na ove poslove sa mestom rada u ..., gde tužilac ima prebivalište. Tuženi je 09.08.2017. godine doneo novu Izmenu Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, postupajući po Odluci skupštine Grada Sombora o maksimalnom broju zaposlenih u sistemu javnog sektora Grada Sombora za 2017. godinu. Ovom izmenom Pravilnika ukinuto je radno mesto na koje je tužilac premešten navedenim aneksom. Tužiocu je ponuđeno da mu sporazumno prestane radni odnos, što on nije prihvatio, pa mu je osporenim rešenjem od 08.09.2017. godine otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena. Nakon izmene Pravilnika od 09.08.2017. godine poslovi košenja trave na groblju i održavanje groblja, kao i održavanje pijačnog prostora u ... tuženi obavlja preko Agencije „Anakonda“, a poslove sahranjivanja obavljaju zaposleni kod tuženog iz ... . Tužilac smatra da je tuženi mogao da ga rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto, te da nije mogao biti proglašen tehniloškim viškom i iz razloga što je sindikalni predstavnik, odnosno član Izvršnog odbora OOSS i predstavnik radnika mesnih zajednica.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca i poništio kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, iz razloga što je u vreme rasporeda tužioca na poslove komunalnog radnika na održavanju pijaca i drugih javnih površina tuženi imao saznanja da će biti u obavezi da izvrši racionalizaciju radnih mesta, shodno odluci o maksimalnom broju zaposlenih, ali da je ipak sistematizovao i premestio tužioca na radno mesto za koje u tom momentu nije bilo potrebe, kao i što nije dokazao da tužioca nije mogao da rasporedi na druge poslove za kojima postoji potreba.

Nasuprot tome, prema shvatanju drugostepenog suda, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito, s obzirom da je do premeštaja na radno mesto sa kojeg je tužiocu prestao radni odnos došlo na zahtev samog tužioca da bude oslobođen poslova na groblju, a da je bez uticaja to što je navedeno radno mesto ukinuto, jer je do ukidanja došlo zbog sprovođenja Odluke Skupštine grada o smanjenju broja zaposlenih u javnom preduzeću, te kod činjenice da nije bilo drugih poslova koje tužilac može da obavlja bez ugrožavanja zdravlja. Takođe, drugostepeni sud smatra da status tužioca u sindikalnoj organizaciji i njegove sindikalne aktivnosti nisu bile razlog zbog kojih je tuženi izvršio organizacione promene, ukinuo poslove radnog mesta koje je tužilac obavljao i doneo osporeno rešenje, pa tako i ne utiču na zakonitost rešenja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda suda, pravilno je drugostepeni sud odbio tužbeni zahtev tužioca, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, predviđeno je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Za pravilnu primenu otkaznog razloga iz navedene odredbe zakona, potrebno je da usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, prestane potreba za obavljanjem određenog posla, pa se ugovor o radu zaposlenom otkazuje zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla koji je zaposleni obavljao u vreme otkaza. Po oceni ovog suda, kod tuženog je došlo do ekonomskih, tehnoloških i organizacionih promena koje su dovele do smanjenja ukupnog broja zaposlenih. U postupku utvrđivanja viška zaposlenih (a u sprovođenju Odluke o maksimalnom broju zaposlenih), tuženi je 09.08.2017. godine doneo izmenu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim više nije predviđeno radno mesto komunalni radnik na održavanju pijace i drugih javnih površina na kojem je tužilac radio. Kako je radno mesto na kojem je tužilac radio ukinuto, to je došlo do prestanka potrebe za njegovim radom, što je osnov za primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Tužilac je obavljao poslove komunalni radnik na održavanju pijace i drugih javnih površina, a tuženi je promenu, koja je osnov za prestanak potrebe za određenim poslom, iskazao kroz izmenu Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta, jer je utvrdio da navedeno radno mesto nije rentabilno.

Neosnovani su revizijski navodi da je tuženi poslodavac povredio prava tužioca u postupku utvrđivanja viška zaposlenih, jer mu nije ponudio premeštaj na druge poslove (radno mesto „komunalni radnik“ i dalje je sistematizovano), kao i da se poslovi koje je on radio i dalje obavljaju kod tuženog. Naime, radno mesto „komunalni radnik“ i dalje postoji (smanjen je broj izvršilaca), ali ono obuhvata i poslove na groblju koje tužilac zbog zdravstvenog stanja ne može da obavlja, pa nije mogao biti na njega raspoređen, dok je deo poslova ovog radnog mesta prebačen u delokrug rada za koje je tuženi angažovao Agenciju „Anakonda“, a što predstavlja autonomiju poslodavca da vršenje određenih poslova organizuje putem trećih lica – privrednih subjekata, u skladu sa zakonom. Stoga sud nema ovlašćenje da ispituje na koji pravno dozvoljeni način će poslodavac organizovati obavljanje određenih poslova ako je poslodavac procenio da je to za njega rentabilnije, a što je u konkrtnoj situaciji slučaj. U konkretnom slučaju, za zakonitost osporenog rešenja je od važnosti da tuženi nije zasnovao radni odnos sa drugim licem za obavljanje istih poslova, već je za to angažovao lica preko agencije.

Neosnovani su i navodi u reviziji da tužiocu radni odnos nije mogao da prestane s obzirom na članstvo u sindikatu i na njegovu sindikalnu aktivnost. Ovo iz razloga što prema odredbi člana 188. Zakona o radu, na koju se tužilac u reviziji poziva, zaštitu od otkaza i stavljanje u nepovoljan položaj imaju svi zaposleni, a ne samo njihovi predstavnici, te da ako je razlog njihov status ili aktivnost u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstvo u sindikatu ili učešće u sindikalnim aktivnostima on mora da dokaže da je zbog toga dobio otkaz. Tuženi je dokazao da je tužiocu prestao radni odnos zbog realnih potreba posla (ukinuto radno mesto na kojem je tužilac radio), a ne zbog statusa ili aktivnosti tužioca u svojstvu predstavnika zaposlenih. Ovakvo postupanje tuženog nije u suprotnosti sa zakonom, niti sa Konvencijom Međunarodne organizacije rada broj 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić