U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Leposava Živanović, advokat u ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, pravnog sledbenika Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine, čiji je zakonski zastupnik Državni javni pravobranilac, Beograd, radi poništaja rešenja o otkazu i reintegracije, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 5368/11 od 12.06.2014. godine, u sednici veća održanoj 01.02.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž1 5368/11 od 12.06.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu broj P1 606/07 od 18.11.2008. godine je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa su poništena rešenja pravnog prethodnika tužene Republika Srbija – Ministarstva nauke i zaštite životne sredine i to: rešenjem ministra broj ... od 27.06.2005. godine, rešenje ministra broj ... od 18.07.2005. godine, rešenje ministra broj ... od 27.06.2005. godine i rešenje ministra broj ... od 18.07.2005. godine, pa je obavezana tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi je na poslove i radne zadatke radnog mesta koji odgovaraju njenom stepenu stručne spreme stečenom znanju i sposobnostima u roku od osam dana. Obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 79.000,00 dinara, u roku od osam dana.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž1 5368/11 od 12.06.2014. godine potvrdio presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu u delu koji se odnosi na poništaj rešenja ministra i u delu kojim je obavezana tužena da tužilju vrati na rad, te je u tom delu žalbu tužene odbio kao neosnovanu. Ukinuo je naznačenu presudu prvostepenog suda u delu stava prvog izreke da sud obaveže tuženu da tužilju rasporedi na poslove i radne zadatke radnog mesta koji odgovaraju stepenu stručne spreme, stečenom znanju i sposobnostima i tužbu je u tom delu odbacio kao nedozvoljenu. Odbio je zahtev tužilje da se tuženi obaveže da joj plati troškove postupka. Odbio je zahtev tužene da sud obaveže tužilju da joj isplati troškove postupka. Obavezana je tužena da plati tužilji na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 52.500,00 dinara, u roku od osam dana.

Protiv pravnosnažne presude apelacionog suda tužena je izjavila blagovremenu reviziju protiv prvog, četvrtog i petog stava izreke zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju u kojoj je postavila zahtev za naknadu troškova sastava odgovora.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09), koji se u ovom revizijskom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Iako je revizija formalno izjavljena i zbog ovog revizijskog razloga, u njoj se ne navodi u čemu se bitne povrede postupka sastoje.

Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je tužilja bila radnik Ministarstva nauke i zaštitne životne sredine na radnom mestu .... Rešenjem Ministra od 27.06.2005. godine tužilja je ostala neraspoređena u Ministarstvu nauke i zaštite životne sredine zbog ukidanja radnog mesta. Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u tom ministarstvu je 21.06.2005. godine ukinuto radno mesto na kojem je tužilja radila. Tužilja je na to rešenje izjavila prigovor koje je rešenjem ministra od 18.07.2005. godine odbijen kao neosnovan. Rešenjem od 27.06.2005. godine je odlučeno da se tužilji isplati otpremnina i da joj prestaje radni odnos 30.06.2005. godine. Na to rešenje tužilja je izjavila prigovor 07.07.2005. godine uz koji je priključila nalaz lekara kojim je konstatovana trudnoća. U prigovoru je tužilja ukazala na medicinsku dokumentaciju navodeći da je u drugom stanju. Pre toga je tužilja obavestila starešinu o „mogućoj trudnoći“ 26.06.2005. godine – uz izveštaj GAK „Narodni front“. Rešenjem ministra od 18.07.2005. godine tužiljin prigovor je odbijen. U tom rešenju nije cenjen navod tužilje o konstatovanoj trudnoći.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev tužilje i poništili rešenje o otkazu kao nezakonito, te naložili tuženom reintegraciju tužilje.

Odredbom člana 187. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/2005) je propisano da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavc ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tuženi kao poslodavac rešenjem o otkazu tužilje povredio citiranu odredbu Zakona o radu iako mu je činjenica o tužiljinoj trudnoći bila poznata jer je ona blagovremeno o tome obavestila tuženog 05.07.2005. godine, a 07.07.2005. godine je dostavila nalaz lekara kojim je konstatovana trudnoća. Smisao citirane zakonske odredbe je zabrana otkaza određenim kategorijama radnika, u konkretnom slučaju trudnicama, te imajući u vidu činjenicu da je tuženi znao za tu činjenicu, rešenje o tužiljinom otkazu je nezakonito. Posledica poništaja otkaza ugovora o radu je reintegracija zaposlenog (član 191. stav 1. Zakona o radu).

Revident neosnovano navodi da je tek u postupku pred sudom uvrđeno da je pretpostavka o „mogućoj trudnoći“ potvrđena. Naime, utvrđeno je da tužena u toku postupka nije osporavala činjenicu da je tužilja o trudnoći obavestila tuženog 05.07.2005. godine kada je došla radi uručenja rešenja kojim je utvrđeno da je neraspoređena (odgovor na tužbu od 03.10.2005.godine i podnesak tuženog od 02.06.2014. godine). Potom je tužilja predala izveštaj lekara uz prigovor 07.07.2005. godine. Za ocenu zakonitosti otkaza na osnovu člana 187. stav 1. Zakona o radu je nebitno da li su postojala slobodna radna mesta kod poslodavca na koje je zaposlena mogla biti raspoređena. Zaštita kategorije zaposlenih iz člana 187. stav 1. ne zavisi od slobodnih radnih mesta.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stv 1. ZPP.

Tužilji se ne dosuđuju troškovi sastava odgovora na reviziju jer po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovaj trošak nije bio nužan (član 150. stav 1. ZPP).

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić