Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 591/2026
18.03.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Subotici, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu prvom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1671/25 od 13.01.2026. godine, u sednici održanoj 18.03.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu prvom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1671/25 od 13.01.2026. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu prvom izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1671/25 od 13.01.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 900/21 od 19.09.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijeni su prigovor stvarne i prigovor mesne nenadležnosti Osnovnog suda u Somboru. Stavom drugim izreke, konačno opredeljen tužbeni zahtev tužioca od 05.03.2025. godine je usvojen. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime manje isplaćenih troškova za dolazak i odlazak sa rada pojedinačne novčane iznose u periodima označenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog novčanog iznosa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 174.283,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršenja ove presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1671/25 od 13.01.2026. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka preko iznosa od 114.283,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u preostalom delu žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu prvom izreke drugostepene presude, tužioca je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava. Pobijanim rešenjem odlučeno je o troškovima postupka uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova postupka i njihovu visinu. Imajući ovo u vidu, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna revizija.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana zakona, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava prvog ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, a prema stavu 6. iste odredbe u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o reviziji protiv presude.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se sama vrednost glavnog zahteva (stav 1.). Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čini glavni zahtev (stav 2.). U konkretnom slučaju revizijom tužioca pobija se pravnosnažno drugostepeno rešenje o troškovima postupka. Troškovi postupka predstavljaju akcesorno potraživanje pa se prema članu 28. ZPP ne uzimaju u obzir prilikom ocene prava na izjavljivanje revizije u situaciji kada ne čine glavni zahtev.

Činjenica da je odluka o troškovima postupka pobijanim drugostepenim rešenjem preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.