.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 593/2014
16.12.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje A.N. iz R.S., čiji je punomoćnik S.K., advokat iz N.S., protiv tuženog JKP „Novosadska toplana“ N.S., čiji je punomoćnik Z.Ž., advokat iz N.S., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2393/13 od 10.01.2014. godine, u sednici veća od 16.12.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2393/13 od 10.01.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1-1262/2011 od 21.03.2013. godine poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog od 16.06.2011. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksom, i tuženi je obavezan da tužilju vrati na rad na odgovarajuće poslove i da joj naknadi parnične troškove u iznosu od 105.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 2393/13 od 10.01.2014. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 16.06.2011. godine, i obaveže tuženi da tužilju vrati na rad na odgovarajuće poslove. Tužilja je obavezana da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 114.750,00 dinara. Stavom drugim izreke tužilja je obavezana da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 36.800,00 dinara.
Protiv drugostepene presude, tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11), i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, budući da u pobijanoj presudi nije izmenjeno činjenično stanje utvrđeno u prvostepenoj presudi.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu dana 18.10.2010. godine, za obavljanje posla referent prodaje 2, na kojim poslovima su radila dva izvršioca. Upravni odbor tuženog je, na osnovu plana reorganizacije tuženog, na sednici od 16.05.2011. godine doneo odluku o izmenama programa poslovanja tuženog za 2011. godinu, a Skupština Grada Novog Sada je 27.05.2011. godine dala saglasnost na ovu odluku. Prema odluci Upravnog odbora, direktor tuženog je 07.06.2011. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog, kojim nisu bili predviđeni poslovi referenta prodaje 2, na kojima je radila tužilja i još jedan izvršilac. Pobijanim rešenjem od 16.06.2011. godine tužilji je otkazan ugovor o radu u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, usled prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je radila, i konstantovano je da tužilji nije moglo biti obezbeđeno obavljanje drugih poslova kod poslodavca, niti njeno osposobljavanje za druge poslove. Tužilji je isplaćena otpremnina.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja kojim joj je otkazan ugovor o radu i vraćanje na rad kod tuženog.
S obzirom da je kod tuženog usled organizacionih promena donet Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim više nisu bili predviđeni poslovi koje je tužilja obavljala i da nije bilo mogućnosti da se tužilja premesti na drugo radno mesto kod poslodavca, te da je tužilji isplaćena otpremnina, pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), i tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. tog zakona. Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i navodi da tuženi nije primenio kriterijume prilikom utvrđivanja viška zaposlenih, propisane članom 55. Kolektivnog ugovora tuženog. Međutim, poslodavac je u obavezi da primeni propisane kriterijume u slučajevima kada je došlo do smanjenja broja izvršilaca na određenim poslovima, a ne i u situaciji kada više nije predviđeno obavljanje određenih poslova, u ovom slučaju poslova referenta prodaje 2, na kojima je tužilja radila.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Biserka Živanović,s.r.
