.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 596/2021
25.08.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vojislav Videnović advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ DOO .., čiji je punomoćnik Ivan Mijailović advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 644/2020 od 18.11.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 25.08.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 644/2020 od 18.11.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu P1 13/19 od 11.12.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je nezakonito i neosnovano rešenje o prestanku radnog odnosa br. ... od ...2018. godine i da se isto poništi, kao i da se tuženi obaveže da je vrati na posao i rasporedi na radno mesto adekvatno njenoj struci i znanju. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da nadoknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 91.500,00 dinara u roku od 15 dana.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 644/2020 od 18.11.2020. godine, stavom prvim irzeke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Negotinu P1 13/19 od 11.12.2019. godine u prvom stavu izreke, i u tom delu žalba tužilje odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u drugom stavu izreke presude, tako što je obavezana tužilja da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 88.500,00 dinara, dok je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka preko dosuđenog iznosa do iznosa od 91.500,00 dinara odbijen.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ...2018. godine zaključila sa tuženim ugovor o radu na određeno vreme za poslove ... u ... tuženog, predviđeno opštim aktom o sistematizaciji poslova kod poslodavca. Ugovor je zaključen zbog povećanog obima posla, pripreme veće količine mineralnih đubriva za prolećnu setvu u 2019. godini - do isteka potrebe za tužiljinim radom, a najkasnije do 24.12.2018. godine. Tuženi je ...2018. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje zbog isteka vremena za koje je zasnovan. Prethodno, pre upućivanja na godišnji odmor, menadžer interne laboratorije tuženog je usmeno obavestio tužilju da njen radni odnos neće biti produžen. Tužilja je 24.12.2018. godine razdužila opremu, ali je odbila da primi rešenje o prestanku radnog odnosa, pa joj je njegov prepis uručen poštom 10.01.2019. godine. Rešenjem inspektora rada od 07.03.2019. godine odbijen je tužiljin zahtev za odlaganje izvršenja rešenja o prestanku radnog odnosa, a njenu žalbu protiv tog rešenja nadležni drugostepeni organ je odbio.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su o tužbenom zahtevu odlučili pravilnom primenom člana 175. stav 1. Zakona o radu.
Navedenom odredbom propisano je da radni odnos prestaje istekom roka za koji je zasnovan. U konkretnom slučaju, između stranaka zaključen je ugovor na određeno vreme zbog povećanog obima posla (član 31. stav 1. Zakona o radu). Ugovorom je predviđeno da radni odnos na određeno vreme traje dok postoji potreba za tužiljinim radom (povećan obim posla), a najduže do 24.12.2018. godine. Vreme za koje je zasnovala radni odnos isteklo je označenog datuma, zbog čega je osporeno rešenje doneto na osnovu člana 175. stav 1. Zakona o radu i zakonito je.
Navodi revizije ne ukazuju na pogrešnu primenu odredbe člana 175. stav 1. Zakona o radu. Navodi revidenta o diskriminaciji nisu osnovani jer tokom postupka nije utvrđeno, niti učinjeno verovatnim, da je razlog za prestanak radnog odnosa neko lično svojstvo tužilje. Za odluku u ovom sporu irelevantni su navodi o stručnoj spremi ostalih zaposlenih u internoj laboratoriji tuženog, odnosno o zlostavljanju tužilje na radu (što je predmet drugog spora).
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
