.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 603/2023
12.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., kao pravnog sledbenika pok. BB, VV iz ... i GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Srđan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća „Lazarevac“ iz Lazarevca, čiji je punomoćnik Blagoje Timotić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1707/22 od 10.10.2022. godine, u sednici održanoj 12.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1707/22 od 10.10.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1707/22 od 10.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P1 221/20 od 20.04.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu AA na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tržio da se obaveže tuženi da mu isplati naknadu troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za pojedinačno opredeljene mesece u periodu od marta 2017. godine do aprila 2020. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 25. u tekućem mesecu za prethodni mesec. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu VV na ime naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora za novembar i decembar 2018. godine i januar 2019. godine isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, dok je preko dosuđenog a do traženog iznosa za decembar 2018. godine sa zakonskom zateznom kamatom tužbeni zahtev tužioca odbijen. Stavom četvrtim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca VV kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati naknadu troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od aprila 2017. do januara 2019. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 25. u tekućem mesecu za prethodni mesec do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji GG na ime naknade troškova za regres za regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati 3.832,66 dinara za decembar 2017. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 25.01.2018. godine, dok je preko dosuđenog a do traženog iznosa od 4.000,00 dinara tužbeni zahtev tužilje odbijen. Stavom šestim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje GG kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati naknadu troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od maja 2017. do maja 2020. godine u pojedinačno opredeljenim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od 25. u tekućem mesecu za prethodni mesec, do isplate. Stavom sedmim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1707/22 od 10.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Lazarevcu P1 221/20 od 20.04.2022. godine u stavu drugom, četvrtom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi potrebe razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata tužiocima manje isplaćene naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 2017. godine do 2020. godine. Pobijana odluka kojima su tužbeni zahtevi tužilaca odbijeni zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju da su tužiocima naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u utuženom periodu, obračunate i isplaćene u skladu sa Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorima tuženog od 2015. godine i od 2018. godine. Revizijom tužilaca ističe se bitna povreda odredaba parničnog postupka, osporava nalaz sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke, na čijem mišljenju je zasnovana pobijana odluka, čime se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena izvedenih dokaza, što nisu razlozi zbog kojeg posebna revizija može da se izjavi. Institut izuzetne dozvoljenosti revizije predviđen je isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava, i to pod uslovima koji su zakonom izričito propisani.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, revizija nije dozvoljena osim ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti predmeta spora pobijenog dela, u smislu odredbe člana 403 stav 3. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom Zakona propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužioci su podneli 28.05.2020. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela za svakog od tužioca zasebno, kao formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, ne prelaze dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužilaca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Imajući u vidu da ovo nije parnica iz radnog spora u smislu odredbe člana 441. Zakona o parničnom postupku, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, a da pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tužene nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
