.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 604/2014
22.04.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje S.A. iz K., čiji je punomoćnik G.M., advokat iz Z., protiv tužene Republike Srbije, Osnovni sud u Zaječaru, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zaječaru, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2199/13 od 30.01.2014. godine, u sednici održanoj 22.04.2015. godine doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2199/13 od 30.01.2014. godine u stavu prvom izreke i presuda Osnovnog suda u Boru P1 165/12 od 11.02.2013. godine u stavu prvom izreke, a predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P1 165/12 od 11.02.2013. godine, stavom prvim izreke odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje Osnovnog suda u Zaječaru od 17.11.2010. godine, na osnovu koga je tužilji prestao radni odnos, pa da se obaveže tužena da je vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbačena je, kao neuredna, tužba tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplati zaradu koju bi ostvarila na mestu telefoniste, počev od 30.11.2010. godine do vraćanja na rad, sa zakonskom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kao i da za navedene iznose uplati odgovarajuće doprinose u korist tužilje, kod nadležnog Fonda PIO. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 37.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2199/13 od 30.01.2014. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke ukinuta su rešenja sadržana u stavu drugom i trećem izreke prvostepene presude i u tom delu predmet vraćen na ponovno odlučivanje.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), pa je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka tužilja je bila zaposlena u Opštinskom sudu u Knjaževcu i rapoređena na radno mesto telefoniste u zvanju nameštenika. U postupku reforme pravosuđa, Opštinski sud u Knjaževcu je prestao sa radom 31.12.2009. godine, a tužilja je od 01.01.2010. godine preuzeta u Osnovni sud u Zaječaru, Sudska jedinica Knjaževac, ali je rešenjem Osnovnog suda u Zaječaru od 19.02.2010. godine, oglašena privremeno neraspoređenom do donošenja novog Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu. Po donošenju Pravilnika, 24.08.2010. godine, Osnovni sud u Zaječaru je doneo pobijano rešenje od 17.11.2010. godine, kojim je utvrđeno da ne postoji radno mesto na koje tužilja može biti premeštena, odnosno raspoređena, zbog čega joj se otkazuje ugovor o radu, a radni odnos joj prestaje sa 30.10.2010. godine. Istim rešenjem je određena otpremnina sa obavezom isplate u roku od 30 dana, uz obavezu isplate zarade i naknade zarada u istom roku. Sudovi su utvrdili i da radno mesto telefoniste, na kome je tužilja ranije radila, jeste sistematizovano i novim Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, i to kao nameštenika četvrte vrste, ali za koje je predviđen četvrti stepen stručne spreme, koji uslov tužilja ne ispunjava, s obzirom da ima završenu osnovnu školu.
Ocenjujući zakonitost osporene odluke, sudovi su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja tužene o otkazu ugovora o radu tužilji, nalazeći da tužena nije imala odgovarajuće radno mesto na koje je tužilja mogla biti raspoređena, imajući u vidu njenu stručnu spremu.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Prava i dužnosti državnih službenika i pojedina prava i dužnosti nameštenika, uređena su Zakonom o državnim službenicima (član 1. stav 1. ovog Zakona -„Sl.glasnik RS“ br. 79/05... 104/09), a ako tim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno, na prava i dužnosti nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor, primenom člana 4. stav 3. Zakona o državnim službenicima.
Pravilna ocena zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa podrazumeva i zakonitost postupka koji je prethodio donošenju rešenja. Sudovi su utvrdili da je postupak oglašavanja tužilje neraspoređenom zakonito sproveden. Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05), propisano je da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarada i druga primanja po osnovu rada, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa (član 186. Zakona). Kada se pak radi o prestanku radnog odnosa po osnovu tehnološkog viška, odnosno zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena (primenom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu), zakon je za poslodavca propisao posebnu obavezu – isplatu otpremnine, koju je on dužan isplatiti pre otkaza ugovora o radu. Postupanje poslodavca suprotno odredbi člana 158. stav 1. Zakona o radu, koja ima imperativni karakter, odnosno isplata otpremnine posle otkaza ugovora o radu, a naročito i posle podnošenja tužbe sudu za poništaj takve odluke, odluku o otkazu čini nezakonitom.
Sudovi su utvrdili da je pobijanim rešenjem tužilji određena visina otpremnine, ali pravilna primena materijalnog prava prilikom ocene zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji, podrazumevala je i obavezu suda da utvrdi da li je i kada tužilji otpremnina isplaćena, što je u konkretnom slučaju izostalo.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, zbog čega nema uslova za preinačenje pobijane presude, pa je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.
U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje u skladu sa ovim rešenjem, a potom pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
